Proživela je FILMSKI ŽIVOT, a onda ga zauvek zaboravila: Priča vatrene Balkanke pred kojom su drhtali Brando i svet

Jedna od najpoznatijih i najuspešnijih žena s ovih prostora poslednje godine je provela ne sećajući se svojih nestvarnih avantura

Četrnaestog dana septembra prošle godine, svet je napustila jedna od najomiljenijih žena u istoriji Balkana.

Preminula je nekoliko dana posle svog 93. rođendana, a poslednje godine života provela je kao samo bleda senka snažne žene kojoj su se Grčka, Evropa i svet divili decenijama. Odsutna, sede kose, gotovo bez sećanja na veliki i neobičan život koji je živela.

U pitanju je Irena Papas, istaknuta grčka glumica koja je oduševljavala mnogim ulogama, ali je za većinu ona do poslednjeg dana i posle smrti ostala ili Udovica u ostvarenju "Grk Zorba" ili Jelena u "Trojancima".

 

 

Irena Papas rođena je kao Eirini Leleku u selu Kiliomodi kod Korinta 1929. godine. Njena majka Eleni bila je školska učiteljica, a otac Stavros Lelekos profesor drame. Kako se sećala u intervjuima, od malih nogu je bilo jasno da je rođena glumica, pa je izvodila mini-predstave za porodicu i vršnjake i oponašala glumice iz grčkih tragedija.

 

Kada je imala sedam godina, porodica se preselila u Atinu, gde je krenula na časove pevanja i plesa i upisala Kraljevsku školu dramskih umetnosti.

 

Međutim, glumački stil koji je tamo ohrabrivan nije bio po njenom ukusu, previše formalan, zastareo i stilizovan, te se pobunila i pala godinu.

Profesionalnu karijeru započela je, kako drugačije, u pozorištu, gde je igrala antičke tragedije, Šekspira, zatim Dostojevskog i Ibzena, a stigla je i do Brodveja! Zbog svoje klasične grčke lepote i snage kojom je donosila likove tragičnih heroina, nazvali su je Karijatida i taj nadimak pratio ju je do kraja života.

 

Filmsku karijeru joj je pokrenuo susret s američkim producentom Elijom Kazanom. Njen prvi film "Pali anđeli" nije bio previše zapažen, ali je već drugi – "Mrtvi grad"– 1951. prikazan na slavnom Kanskom festivalu i postigao veliki uspeh. Odmah je postala obožavana među filmskom publikom, a izdvajala se moćnim talentom za glumu i pesmu i mediteranskim crtama. To nije bio njen jedini adut: čuveni kritičar Rodžer Ebert primetio je tada da na filmu ima "mnogo lepih devojaka, ali ne i lepih žena". Ipak, jedna takva bila je Irena Papas, žena zrele lepote i snage pred kojom se drhti.

 

Tokom duge i bogate karijere, snimila je više od 70 filmova, iako je njen jak peloponeski akcenat bio pomalo ograničavajući po pitanju toga koje će joj role pripasti. Igrala je rame uz rame s Entonijem Kvinom, Marlonom Brandom, Ivom Montanom, Gregorijem Pekom, Džonom Vojtom... Obišla je ceo svet zahvaljujući snimanjima, pa je obišla i Jugoslaviju, Maroko, Brazil, Libiju, Australiju i, naravno, Holivud uzduž i popreko.

 

O svom privatnom životu Irena Papas je oduvek odbijala da govori. štaviše, nije dopuštala ni da joj se postavi pitanje o intimi, zbog čega je uvek sve ostajalo na nivou trača, spekulacije.

 

Nije dala ni da je pitaju o ljubavi

Ipak, ono što jeste poznato je da je sa 18 godina bila udata za Alkisa Papasa.

 

Venčali su se 1947. godine i ostali u braku do 1951, a uprkos razvodu zadržala je njegovo prezime. Tri godine kasnije je stupila u dugu vezu sa Marlonom Brandom, koja je u to vreme bila strogo čuvana tajna. Tek kada je američki glumac preminuo, pedeset godina kasnije, izjavila je:

– Otkako sam volela Marlona, nisam volela nijednog drugog muškarca. On je bio velika strast mog života, čovek do kog mi je apsolutno najviše stalo i kog sam najviše cenila, a to su dve stvari koje se teško mire.

 

Irena se potom 1957. godine udala za producenta Hosa Kona, ali je ovaj brak poništen. Bilo je poznato da je čuveni bogataš Aga Kan, koji je bio u braku s Ritom Hejvort, bio lud za njom, a Irena nije tome pridavala mnogo važnosti.

Tek u poznim godinama, 2002, pristala je da priča otvorenije o svojoj privatnosti, kada je priznala da u tom trenutkui proživljava svoju poslednju i veliku ljubav u Italiji. Tada je Papasova priznala da je njeno srce ukrao znatno mlađi muškarac.

 

Uvek je važila za ženu koja ne mari za norme i ono što se očekuje od nje. Pušila je, zabavljala se kako i s kim je želela, obišla planetu i živela punim plućima.

 

Međutim, sve te uspomene počele su da blede u poslednjim godinama života Irene Papas. Naime, 2013. godine utvrđeno je da boluje od Alchajmerove bolesti, koja ju je potpuno porazila.

 

Iako je Rim smatrala svojim domom, povukla u svoje rodno selo u Grčkoj i provela tamo poslednje godine u krevetu. Tu je i preminula 2022. godine.