Članovi porodice Siniše Mihajlovića od njegove smrti svaki dan urade nešto što svima probudi emocije i čuva sećanje na našeg slavnog fudbalera.
Siniša Mihajlović preminuo je 16. decembra prošle godine nakon duge, hrabre i teške borbe sa leukemijom. Sahrana velikana svetskog fudbala održana je tri dana kasnije u Rimu, kada su se brojni prijatelji, kolege navijači i poslednji put oprostili od čuvenog Mihe.
Od tada, njegova ćerka Vikorija i supruga Arijana skoro svakog dana objave neki post na Instagramu koji je posvećen njihovom prerano preminulom ocu, odnosno suprugu.
Tako je bilo i za Božić i novogodišnje praznike, koji se po običaju proslavljaju u krugu porodice i posebno su bolni kada nas malo pre njih napusti neko do koga nam je mnogo stalo.
Viktorija Mihajlović je svima poželela srećan pravoslavni Božić 7. januara uz natpis na srpskom "Hristos se rodi", ali uz jednu ilustraciju čija simobolika je svima naterala suze na oči. U pitanju je crtež muškarca koji nosi ćerku na leđima i koji predstavlja Sinišu i Viktoriju.
Siniša je imao odličan odnos sa brojnim poznatim ličnostima, kako iz sveta fudbala, tako i iz nekih drugih sfera javnog života. A jedna od osoba sa kojima je imao posebnu vezu je i naš preminuli muzičar Đorđe Balašević. To je pokazala i njegova ćerka Viktorija, koja je na svoj Instagram okačila stori u kome se vidi da sluša jednu čuvenu pesmu "panonskog mornara" - "Ja nisam luzer".
Ja nisam luzer, o naprotiv
meni je osmeh lajt-motiv
ja nisam luzer, ja imam nas
a za svet ko te pita
Ja nisam čedo proseka,
mene ne vuče oseka.
S tobom je tretman poseban,
svaki je dan dolče vita,
i svud je Holivud.
Koliko su se Siniša i Đorđe poštovali, pokazuje i emotivno pismo koje mu je Balašević poslao 11. decembra, kada je saznao da se Miha razboleo.
- Šta da ti kažem, sine? Iznenadio si me samo jednom u životu, na onom turniru u Bačkoj Palanci, kad si Maneta Radinovića i mene istim lažnjakom poslao na izlet u Ilok. Od tad znam s kim imam posla… I sve ove godine samo si uvećavao ponos što se poznajemo. Nisam ti slao poruke kad sam čuo za tu "tvoju bolest", zato što sam znao da to ne može biti "tvoja" bolest i da ćeš joj brzo dati na znanje da je samo bolest i ništa više… - počeo je pismo Balašević.
U drugom delu je naveo da su porodica i ljubav nešto najvažnije u životu, a onda se podsetio nekih zajedničkih fudbalskih dana.
- A tvoje je nešto drugo, tvoja je porodica, ljubav, tvoj je čestiti život kakav si oduvek vodio. Čekam da te na proleće vidim s plavim čuperkom, meni, za razliku, kosa više neće preterano izrasti, ali prepoznaćeš me. Budi mi bolje i mirnije svakim danom, hvala ti što si se setio okrpljenog starog ce-fora iz Palanke, ne Vokrija, nego onog drugog, debelog, što je pucao poslednji penal. Onda si možda za dlaku izgubio, od onda više nikad nisi, koliko znam, ni nećeš, bez brige. Idemo dalje, rumeni dečače… Sve ovo ružno se računa samo kao ‘zaustavno vreme’, ništa više. Đ. - pisalo je u pismu koje je Olivera, supruga Đoleta Balaševića, tada objavila na Instagramu.
NE PROPUSTITE
