Bio je dete kad mu je prislonjen PIŠTOLJ UZ ČELO: Neobičan životni put brazilskog fudbalera kog svet gleda bez daha

Iako je imao pred sobom opciju za lak i brz novac, Rišarlison je odabrao prave vrednosti, put zakona i poštovanje pravila i to mu se isplatilo i više nego što je mislio da je moguće

Na našu žalost, Srbija je primila najlepši gol u dosadašnjem toku Svetskog prvenstva u Kataru, a u pitanju je majstorija u režiji Rišarlisona, brazilskog napadača koji je nokautirao našu preprezentaciju već u prvom kolu Mundijala.

Poznati fudbaler na ovom turniru oduševljava iz meča u meč i očekuje se da će njegova već uspešna karijera "eksplodirati" nakon što se vrati iz Katara.

Međutim, kako to često biva s brazilskim sportistima, kada je bio dečak nije mogao ni da sanja da će jednog dana zadiviti celu planetu. Pred njim je bio jedan običan i ne preterano perspektivan život.

 

Rišarlison de Andrade rođen je 10. maja 1997. godine u gradiću Nova Venecija, u vrlo siromašnoj porodici.

 

On je najstarije od petoro dece koje su dobili njegovi roditelji. Otac mu je bio kamenorezac, a majka čistačica i prodavačica sladoleda i, očekivano, živeli su spajajući kraj sa krajem u nadaleko poznatim i tužnim brazilskim favelama.

 

Zbog toga je od malih nogu morao da radi, pomaže roditeljima u prodaji sladoleda i čokolade, sve to dok su njegovi vršnjaci – dilovali drogu. Fudbaler ističe da je vaspitan drugačije.

– Većina mojih prijatelja je dilovala na ulici jer je to bio lak novac, mnogo novca. Ali ja sam znao da je to pogrešno i da to ne treba činiti. Mogao sam da pomognem mami. Prijatelji su mi uvek govorili: "Hajde, ne budi devojčica, dođi i zapali s nama, dođi da prodajemo zajedno, možeš da zaradiš više" – prisetio se Rišarlison u jednom intervjuu.

 

Ipak, on se uvek držio podalje od bilo čega ilegalnog i bio je odlučan da, gladan ili ne, ostane dosledan vrednostima koje su mu roditelji, pošteni radnici, usadili. Rano je pokazao da je talentovan za fudbal i otac je dao sve od sebe da mu omogući da vežba i okuša sreću.

 

– Kad sam imao sedam godina, tata mi je kupio deset lopti, ne zato što je mogao da ih priušti nego zato što jer želeo da probam da budem dobar fudbaler. Igrali smo fudbal na ulici, davali golove u sandalama. To je kao favela, sirotinjski kraj – otkrio je jednom fudbaler.

 

Kako je pričao, na ujakovom televizoru gledao je mečeve engleske Premijer lige i odmah se zaljubio u brzinu igre i u to kako fudbal na Ostrvu nikad ne staje.

Tada je prvi put rekao:

– Tamo ću igrati jednog dana.

Rišarlison je prešao trnovit i težak put dok nije stigao tamo gde je danas. Još kao tinejdžer, često se susretao s lokalnim gangsterima, a kada je imao 14 godina, jedan diler mu je prislonio cevku pištolja uz čelo, verovatno jer se s prijateljima zabavljao i igrao fudbal na njegovoj teritoriji.

– U tom trenutku sam bio prilično uplašen. Ali da je povukao oroz, sve bi bilo gotovo. Rekao je da će mene i moje prijatelje pobiti bez dileme ako nas ponovo vidi. Mislim da me je pomešao s nekim drugim – iskren je Rišarlison. – Mislio je da sam prodavao drogu i koristio fudbal kao paravan, ali ja sam samo igrao fudbal s drugarima. Kad je spustio pištolj, potrčao sam. Više nikad nisam prošao tom ulicom. Nisam mu rekao ništa. Mnogo sam se uplašio.

 

A onda se dve godine kasnije dogodilo čudo. Kad je Rišarlison imao 16 godina, upoznao je biznismena Renata Velaska, koji je prepoznao njegov fudbalski potencija. Spazio ga je na meču lokalnog kluba Real Noroeste, kupio mu par kopački jer je igrao u raspaloj obući i odveo ga u Amerika Minerio, a potom i u Fluminense.

 

Kada je imao 20 godina, došao je u Evropu, u engleski Votford, koji ga je "ukrao" holandskom Ajaksu ispred nosa. Iako tada još uvek nije igrao za reprezentaciju, dobio je radnu dozvolu za Ujedinjeno Kraljevstvo, što obično nije slučaj, i konačno je mogao da ostvari svoj san iz detinjstva: da zaigra u Premijer ligi.

 

U Votfordu je proveo samo godinu dana, nakon čega je prešao u Everton, a posle četiri godine u plavom dresu, od 2022. godine je član Totenhema. Kako je istakao, zahvalan je na tome što mu se uspeh nije desio preko noći, iako jeste bilo brzo i bajkovito.

– Sve je došlo u pravom trenutku – smatra Rišarlison.

 

Danas je on velika fudbalska zvezda i uzdanica svoje nacije, ali je ovaj fudbaler još uvek skroman momak i neko ko poštuje svoje idole.

Tako je pri susretu sa svojim uzorom Ronaldom pustio suze od sreće i poljubio mu noge, u pokušaju da preuzme malo njegove fudbalske čarolije.