Ni Spilberg ne bi ovo smislio

Ubistvo, Hitler, lobotomija... Priče o porodici Kenedi – toliko neverovatne da zvuče izmišljeno, ali NISU

0

Manje poznate porodične priče Kenedijevih su toliko veće od života da je prosto teško poverovati da su istinite. Da se u Holivudu snimi film sa svim tim tajnim detaljima, sigurno bi odmah postao ultimativni hit!

foto: EYSTONE Pictures USA / Zuma Press / Profimedia
foto: EYSTONE Pictures USA / Zuma Press / Profimedia

Članove porodice Kenedi često nazivaju „američkom kraljevskom porodicom“ , jer su možda najbliža stvar koju Amerikanci imaju vladajućoj porodici. Roditelji, deca i drugi članovi porodičnog stabla Kenedi izgradili su višegeneracijsku političku dinastiju, na koju bi mnogi evropski monarsi bili ponosni.

 

Kao ni ostalim kraljevskim porodicama, skandali i neverovatni događaji im nisu bili strani. Velika većina Amerikanaca zna najveće skandale i tragedije Kenedijevih napamet. Atentati na Džona i Bobija Kenedija, fatalni avionski incident Džona Mlađeg, zloglasna noć Teda Kenedija u Čapakvidiku i situacija sa Merilin Monro postali su deo američkog folklora. Ali to je samo delić mnogih priča o slavnoj porodici koje su veće od života.

 

Sada vam otkrivamo neke manje poznate porodične priče Kenedija koje zaista zvuče kao da su izmišljene za neki film, ali uopšte nisu.

 

1. Liberalna ikona Bobi Kenedi počeo kao konzervativac

Kao i kod mnogih političara, politička opredeljenja Bobija Kenedija, kao i stavovi, menjali su se tokom njegovog života. Kenedijevi su bili irski katolički demokrati. Ali oni su takođe bili jedna od najbogatijih porodica u Bostonu i nisu bili iznad upotrebe ličnih veza za postizanje svojih ciljeva.

 

Bobi je vodio uspešnu kampanju svog starijeg brata u Senatu 1952. Godinu dana kasnije, Bobi se pridružio osoblju uticajnog republikanskog senatora Džozefa Makartija. Porodični prijatelj Kenedijevih, Mekarti je predvodio zloglasne antikomunističke hajke na veštice koji su uništili živote stotina Amerikanaca.

 

Prema JFK biblioteci, Bobi Kenedi je bio toliko zgrožen Makartijevim tehnikama da je dao ostavku posle šest meseci. Nastavio je da služi kao advokat za demokrate u Senatu, a kasnije je bio Džonov generalni tužilac. Danas se Bobi smatra liberalnom ikonom, ali u početku nije bio voljan da podrži pokret za građanska prava.

 

Kada je to konačno uradio, to je bio potez koji je napravljen iz simpatija koliko i u interesu da se Afro-amerikanci pridobiju za Demokratsku stranku.

 

2. Smrt Džona F. Kenedija je pomogla Amerima da stignu na mesec

 

Astronaut, Svemir
foto: dotted zebra / Alamy / Alamy / Profimedia

Iako je ubijen šest godina pre nego što su Nil Armstrong i Baz Oldrin kročili na Mesec, Džon F. Kenedi je ipak doprineo uspehu misije. Nekoliko meseci nakon što je Jurij Gagarin bio prva osoba koja je orbitirala oko Zemlje, „Mesečev govor“ Džona Kenedija na Univerzitetu Rajs 1961, inspirisao je naciju da nadmaši Sovjete i pobedi u svemirskoj trci. U govoru je obećao da će Amerika sleteti na Mesec do kraja decenije. Ali privatno, nije bio toliko uveren da će se to dogoditi.

 

Dve godine nakon tog govora, svemirski program Apolo se razvukao i postalo je jasno koliko će novca i vremena biti potrebno. Takođe je bilo jasno da NASA neće sleteti na Mesec tokom Džonovog predsedništva, čak i ako je trebalo da bude ponovo izabran 1964. S obzirom da je Kongres smanjio NASA budžet, Kenedi je na sastanku sa administratorom NASA Džejmsom Vebom priznao: “Ne mislim da će program Apolo preživeti”.

 

„Upravo sada, svemir je izgubio dosta svog glamura“, razmišljao je Kenedi na sastanku sa Vebom. „Ako budem ponovo izabran, nećemo ići na Mesec u našem periodu, zar ne?“ Veb nije tako mislio, a Kenedi se složio, rekavši: "Ne idemo."

 

Ipak, ispalo je da je njegova smrt spasila svemirski program. Odlučan da Kenedijevo obećanje postane stvarnost, predsednik Lindon Džonson je uspeo da dobije više sredstava za NASA-u i sprovede projekat u delo.

 

3. Mlađa sestra tajno podvrgnuta lobotomiji, a Kenedi je to krio 10 godina

Od devetoro dece Džozefa Starijeg i Rouz Kenedi, njihovo treće dete Rouz Mari ili Rozmari, bilo je najmanje poznato. I to zato jer je porodica tako htela.

 

Rozmari nikada nije imala prave šanse da napreduje. Kada se njena majka porodila, medicinska sestra je dva sata fizički držala Rozmari u Rouzinom porođajnom kanalu. Nedostatak kiseonika je najverovatnije doveo do oštećenja mozga. 

 

Često je doživljavala „napade“, koji su najverovatnije bile epizode ​mentalnog zdravlja. Kada je stigla u tinejdžerske godine, bilo je jasno da nešto mora da se uradi. Ali 1920-ih i 30-ih, mentalna bolest je bila pogrešno shvaćena i gledana negativno, a slanje Rozmari u mentalnu ustanovu nije bila opcija za porodicu sa političkim ambicijama.

 

Umesto toga, 1941. Džozef Stariji je organizovao da Rozmari uradi lobotomiju. Smatralo se da lobotomija može da izleči depresiju i „agresiju“, ali je postupak bio nov i još nije odobren od strane Američkog medicinskog udruženja. Rozmarina lobotomija je samo nanela štetu: odmah je izgubila moć govora i izgovarala tek nekoliko reči, a porodica ju je onda prebacila u instituciju u Viskonsinu, gde je živela do kraja svog života.

 

Ostali članovi porodice Kenedi retko su posećivali svoju sestru sve dok nisu ponovo uspostavili vezu sa njom 1950-ih. Vremenom je porodica Kenedi počela da se zalaže za osobe sa fizičkim i invaliditetom.

 

4. Džonov brat poginuo je u tajnoj misiji u II svetskom ratu

Služba Džona F. Kenedija u američkoj mornarici tokom Drugog svetskog rata učinila ga je herojem mnogo pre nego što je postao predsednik. Ali on nije bio jedini vojni heroj u svojoj porodici. Njegov stariji brat Džozef Mlađi takođe je bio odlikovan veteran. Džozef Stariji je na svog najstarijeg sina gledao kao na najbolji izbor da ispuni svoje političke ambicije, ali nakon smrti Džozefa Mlađeg, to je prešlo na Džona.

 

Džo Mlađi je rano napustio pravni fakultet i pridružio se mornarici 1941. godine, a godinu dana kasnije završio je školu za obuku borbenih pilota. Do 1943. završio je 25 misija bombardovanja Evrope, dovoljno da dobije dozvolu da se vrati kući. Umesto toga, ostao je u Engleskoj i nastavio da se bori. Godine 1944. radio je na "Operaciji Afrodita", projektu razvoja daljinski upravljanog bombardera.

 

Ograničena tehnologija tog vremena je značila da uređaj sa potpuno daljinskom kontrolom još nije bio moguć. Džo Mlađi se dobrovoljno prijavio da bude probni pilot za operaciju Afrodita. Ubrzo nakon poletanja, njegov avion se pokvario i razleteo iznad Safolka u Engleskoj. Poginuo je sa 29 godina.

 

5. Džozef Kenedi Stariji zaradio na piću

 

 

alkoholizam, žene
foto: Monkey Business Images Shutterstock

Porodica Kenedi je prvi put postala bogata 1920-ih, tokom ere prohibicije. Jedan od trajnih mitova o Kenedijevima je da su svoje bogatstvo izgradili na krijumčarenju. (Ovaj mit su započeli 1960-ih i 70-ih godina od strane teoretičara zavere koji su pokušavali da objasne ubistvo Kenedija.) Prava priča je malo manje odvratna, ali je uključivala piće.

 

Alkohol je bio deo sage o porodici Kenedi u Americi od početka. Otac Džozefa Starijeg Patrik Džej Kenedi bio je vlasnik salona u Bostonu i uvoznik viskija koji je na kraju postao lokalni šef odeljenja i državni senator. Do 1933. Džozef Stariji je već bio bogat i uspešan biznismen.

 

Neposredno pre nego što je zabrana trebalo da bude ukinuta te godine, Džozef Stariji je koristio svoje veze da sklapa unosne poslove sa britanskim destilerima kao što su Devar's i Gordon's Gin za uvoz pića u SAD. Dogovori su učinili Džozefa Starijeg još bogatijim. Deset godina kasnije, prodao je svoju franšizu alkoholnih pića za 8,2 miliona dolara (oko 100 miliona dolara 2020.).

 

6. Nećak Bobija Kenedija bio upleten u enigmu ubistva

 

Ubistvo, Oružje, masovni ubica
foto: vchal/Shutterstock

Nisu samo stariji Kenedi bili skandalozni. I kasnije generacije su obezbedile dovoljno hrane za tabloide da održe izdavačku industriju na površini. Majkl Skakel, nećak udovice Bobija Kenedija Etel Skakel osumnjičen je da je ubio komšinicu Martu Moksli 1975. godine, kada su oboje imali 15 godina.

 

Noć pre Noći veštica 1975. godine, Marta je izašla u komšiluk sa grupom prijatelja, uključujući Majklovog 17-godišnjeg brata Tomasa. Sledećeg jutra, Martino telo pronađeno je smrtno izbodeno. Tomas je u početku bio osumnjičen, a policija je otkrila da je palica za golf korišćena za ubistvo Marte pripadala Skakelovim, ali nije usledilo krivično gonjenje. Tokom narednih nekoliko decenija, Majkl se borio se sa alkoholizmom.

 

Novinar Mark Furman je 1998. napisao knjigu u kojoj je upleten Majkl. Ovo je ponovo pokrenulo interesovanje za slučaj, a Majkl je optužen dve godine kasnije. Majkl je 2002. godine i osuđen za ubistvo na 20 godina zatvora. Sudija je kasnije poništio osuđujuću presudu 2013. Državni sud u Konektikatu je vratio presudu 2016. godine, ali je kasnije poništio svoju odluku

 

7. Džon bio naklonjen Trećen Rajhu?

Džon F. Kenedi je bio jedan od liberalnijih predsednika 20. veka, a jedno od njegovih najvećih dostignuća bilo je unapređenje pokreta za građanska prava. Mešutim, prema knjizi "Džon F. Kenedi među Nemcima" iz 2013, mladi Džon je bio naklonjen Trećem Rajhu, i pre i posle Drugog svetskog rata.

 

On je posetio Nemačku tri puta od 1937. do 1945. godine, počevši kada je bio dvadesetogodišnji student na Harvardu. U svojoj ranije neobjavljenoj prepisci, Kenedi je napisao da je fašizam „prava stvar za Nemačku“ i da „nordijske rase izgleda da su definitivno superiorne“. Godine 1945, on je obišao Evropu nakon služenja vojnog roka i napisao: „Hitler će izaći iz mržnje koja ga sada okružuje kao jedna od najznačajnijih ličnosti koje su ikada živele“.

 

Čak nije bio ni usamljen u ovom stavovima u porodici Džozef Stariji je bio simpatizer SS-a koji je odobravao pad Nemačke u fašizam; on je takođe bio otvoreni antisemita koji je verovao u zavere o Jevrejima koji kontrolišu medije.

 

8. Bogatstvo Kenedija izgrađeno na vesternima B klase

Uvoz alkohola bio je samo delić bogatstva Džozefa Kenedija Starijeg. Nakon što je 1912. diplomirao na Harvardu, Džozef Stariji se bavi bankarstvom i sa 25 godina postao je najmlađi predsednik banke u Americi. Do 1919. je bacio oko na filmski biznis. Još uvek je bio u povoju, ali Džozef stariji je video da tu ima potencijala. U jednom trenutku ga je opisao kao "sledeći telefon".

 

Džozef Stariji proveo je narednih nekoliko godina planirajući svoj prelazak u šou biznis. Tokom narednih nekoliko godina, njegov FBO je prerastao je u jedan od najmoćnijih holivudskih studija specijalizovan za vesterne B kategorije. Na kraju je unovčio 5 miliona dolara neposredno pre Velike depresije. (Iako bi kasnije finansijske revizije otkrile da su njegove kompanije uglavnom izgubile novac.)

 

 

makonda-tracker