Sebe na ekranu gleda s nelagodom, a potom procenjuje: Hana Selimović otkriva sve o liku inspektorke Divne i seriji BESA

Popularni tv format je za kratko vreme oduševio publiku širom regiona, a nedavno se dogodila i premijera u Estoniji.

Najmađa dobitnica "Sterijine nagrade" Hana Selimović zapaženu ulogu u tv formatima ostvarila je serijama "Tajkun" i "Besa" gde je pokazala šta znače godine požrtvovanog rada na pozorišnim daskama koje glumca klešu u istinskog poznavaoca umetnosti.

 

Povodom nove sezone "Bese" Selimovićeva je otkrila kakve preokrete očuje njen lik - Divnu Dukić.

 

— Očekivala sam prostor koji ženski lik ne stavlja samo u poziciju ukrasa ili funkcije, već aktivnog i ravnopravnog učesnika radnje. Srećom, očekivanja su mi se ispunila. Mislim da druga sezona u svakom smislu nadgrađuje sve što smo započeli u prvoj i uopšte ne sumnjam da će ispuniti i očekivanja publike.

 

Publiku najčešće interesuje kako se poistovetiti sa likom koji tumačita, a Hana je ovom prilikom objasila kako vidi inspektoriku koju ju svojevrsno dočarala.

 

— Ne mistifikujem do te mere sopstveni posao, on je samo posao koji daje priliku da se na neki način određeni stavovi zastupaju. Iz ženske perspektive, ovaj lik pruža čitav dijapazon obračuna s problemima s kojima jedna hrabra, ambiciozna, uspešna žena, samohrana majka, žena s mnogo snage, a i sa svojim slabostima i osetljivostima, može da se suočava. U tom smislu, sve su to problemi s kojima se u manjoj ili većoj meri može identifikovati većina žena. Zato nije potrebno navlačiti nikakve kože na sebe. Poslužila je i moja.

 

 

S obzirom na to da često možemo čuti da dramski umetnici ne vole sebe često da gledaju na ekranima jer osećaju nelagodu i kriticizan, Selimovićeva je ovog stava.

 

— Gledam u početku s nelagodom, kasnije s naporno procenjivačkim tendencijama, a nekoliko godina nakon urađenog posla, retko, ali ponekad čak i sa zadovoljstvom. Ali nisam od onih glumaca što kao ne mogu sebe da gledaju, naprotiv, i na snimanju, kada ima prilike, volim da vidim šta smo uradili. Mislim da je to korisno i da čovek često na licu mesta iz druge perspektive može da vidi na koji način može da utiče, doprinese i poboljša scenu.

 

 

Glumica je istakla i koja je najlepša strana ovog posla koji često ume biti neizvestan.

 

— Trenutak kada si siguran da je nešto što si upravo izveo bilo tačno i dobro. Kada osetiš da se nešto otelo, nešto što nema veze samo s tvojim svesnim namerama i odlukama, već da se gomila okolnosti poklopila da makar i dva minuta na sceni ili pred kamerom budu ono iza čega možeš da stojiš, zadovoljan — rekla je Hana za Kurir.