Popularna turska glumica Beren Sat (27) najveći uspeh doživela je u seriji Zabranjeno voće koju prikazuje televizija Prva, gde igra lik Bihter Jereoglue, za koju je dobila najznačajnije glumačko priznanje u Turskoj Golden Butterfly Award. Njena karijera počela je učešćem u šou-programu Zvezda Turske u kojem je stigla do superfinala, posle čega je osim njenog talenta na površinu isplivala i glumičina tužna ljubavna priču, kada je kao dvadesetogodišnjakinja u teškoj saobraćajnoj nesreći izgubila voljenog momka Efea. U intervjuu za Story Beren otkriva da je upravo on zaslužan za njen poslovni trijumf, ali objašnjava i kakva osećanja gaji prema svom kolegi iz serije Kvanču Tatlitugu (27) sa kojim je povezuju turski mediji.
Story: Kada ste odlučili da postanete glumica?
- Uvek sam bila dobar đak, a moj otac je mislio da je Fakultet za poslovnu administraciju najbolji za mene. Ipak, tu se nisam pronašla i primetila sam da moj život teče u pogrešnom smeru. Onda sam odlučila da se posvetim glumi i u tome mi je pomogao Efe. Imala sam dvadeset godina kad sam se prijavila za TV takmičenje Zvezda Turske. Bilo je na hiljade kandidata, ali uspela sam da uđem u uži krug. Pozvali su me u Istanbul, sve mi je izgledalo kao san, a Efe mi je bio podrška sve vreme.
Story: Ko je Efe?
- Ljubav mog života. Bili smo zajedno tri godine i mada mlađi od mene godinu dana, bio je veoma zreo. Vezivala nas je velika ljubav, on me je ohrabrivao, okrenuo me drugom svetu koji je bio daleko od njega. To ne bi baš svako uradio, ali Efe je po svemu bio drugačiji.
Story: Zašto o njemu govorite u prošlom vremenu?
- Zbog toga što on više nije među živima, nažalost. Kada se TV šou završio vratila sam se u Ankaru, Efe i ja smo večerali, odveo me je kući, legla sam u krevet, a nakon nekoliko sati videla sam ga u mrtvačnici. Bio je s prijateljima u automobilu. Mladost, brzina... Doživeli su nesreću, a njegov brat mi je saopštio ovu strašnu vest. Sećam se da sam bila slomljena, odmah sam krenula u bolnicu sa svojom mamom, a na putu do tamo sam se molila. Osetila sam da neće biti dobro, kao što se i desilo, jer je umro u kolima hitne pomoći. Želela sam samo da ga vidim i dodirnem poslednji put.
Story: Koliko vam se život promenio od tada?
- Bila sam u mrtvačnici, gledala sam ga i tada sam mislila da je moj život završen. U tom trenutku je i bio. Pokušala sam da idem dalje, ali bilo je veoma teško jer je bol bio preveliki. Uz mene su stalno bili roditelji i prijatelji, govorili su mi da ne uništavam sebe jer u krajnjem slučaju ni Efe to ne bi voleo. Četiri meseca nisam izašla iz kuće, ali sam polako smogla snage da krenem dalje.
Story: Da li je ta tragedija uticala na vaš odnos prema ljudima?
- Ne, ali bilo mi je potrebno mnogo vremena da se vratim među ljude. To što se dogodilo neće nestati, a ja ću i dalje živeti s tim. Taj događaj promenio je moj pogled na život jer znam da je sve neizvesno, sutra se možete probuditi i doživeti veliko i neočekivano iznenađenje.
Story: Da li danas razmišljate o Efeu?
- Da, često mi dolazi u snove, a kad god sam u Ankari posetim njegov grob. Poslovnu avanturu koju živim danas, živim zahvaljujući Efeu. On je ostvario moj san i svaku svoju ulogu posvećujem njemu. Veliki uzor u životu mi je Efeova majka čijoj snazi i strpljenju se divim. Naši životi su se nastavili, ali čujemo se, sećamo se lepih trenutaka i često zajedno plačemo.
Story: Mnogo se pričalo o vašem odnosu sa kolegom Kvančom Tatlitugom, vašim ljubavnikom iz serije Zabranjeno voće?
- Moj odnos sa njim je prijateljski. Ne kažem da je nemoguće zaljubiti se u glumačkog partnera jer zajedno provodimo dvadeset sati dnevno, pet, šest dana u nedelji, ali mi se to nije dogodilo ni sa jednim glumcem.
Story: Šta vam je najvažnije kod partnera?
- Poštovanje i lična higijena. Do sada nisam imala problema sa svojim partnerima, svi su bili lepi i vodili računa o higijeni. Moj kolega Kvanč je dobar i lep momak, on čak vodi računa kako se hrani tog dana kad imamo ljubavnu scenu. S njim je bilo lako raditi.
Story: Šta je potrebno da bi vas jedan muškarac osvojio?
- Muško-ženski odnosi su za mene kao igra šaha. Živim samo danas jer ne znam šta će mi doneti sutra. Uživam u lepim trenucima.
Priredio: Danilo Mašojević
