Soul pevačica Adel, čiji je album 21 već petnaest nedelja na vrhu liste najprodavanijih, rođena je u severnom Londonu, 5. maja 1988. godine. Počela je da peva u svojoj četvrtoj, a često govori kako je od malena opsednuta različitostima boje ljudskih glasova. Odrasla je u radničkoj porodici, ali su njeni roditelji od njenog najranijeg detinjstva podržavali činjenicu da njihova mezimica treba da zagazi u estradni svet. Šarmantna damica, dok je išla u školicu oduševljavala je vaspitačice svojim pevušenjem, ali nikada nije uspevala sa stane ispred svoje grupe i otpeva neki svoj omiljeni hit, jer je bila isuviše sramežljiva. Taj strah i do današnjih dana prati je kao usud, a na jednom od svojih prvih većih koncerata, kao posledica ogromne treme uspela je da se ispovraća po svojim fanovima. Sklonost ka soulu spoznala je u tinejdžerskom pevanju, jer su emocije bile visoko klasifikovane i važile za primat u svim odlukama koje je donosila. Ljubavna razočarenja koštala su je dosta suza, ali je sa druge strane zapisivala reči u kojima se danas milioni pronalaze. Nakon što ju je dečko Majkl ostavio, jer je hirovita, tvrdoglava i krupna nastali su tekstovi za novi album, a nakon što je usledila svetska slava, stari momak naglo je vaskrsao i traži određena prava.
Veoma je zanimljiv spor koji imate s bivšim dečkom. Naime, on vas je tužio i traži da mu platite, jer vam je bio inspiracija za pesme?
- Nedelju dana me je zvao i bio je mrtav ozbiljan u vezi sa tim. Zamislite! On je zaista mislio da je imao nekog uticaja na kreativni proces, samo zato što je bio kreten. Istina, za jedno mu moram odati priznanje, naterao me je da odrastem i krenem putem na kome sam sad.
Jeste li verovali da ćete postati tako slavni?
- Nikada nisam nameravala da postanem profesionalna pevačica koja će izdavati albume. Jedini razlog zbog koga sam se odlučila da pohađam muziku u školi za scenski nastup i umetnost je taj jer sam znala da ću da padnem na prijemnom za državni koledz, pa sam se uspaničila.
Rekli ste da vam je Rijana veoma interesantna?
- Opčinjena sam njenim izvanrednim butinama, možda bih ih čak i mazila.
Znači li to da vas muškarci privlače?
- Volim muškarce. Fascinirana sam njima iako su me često povređivali i razočaravali. Sada sam više sama nego ikad ranije, što je baš depresivno.
Šta vam je bila inspiracija za novi album 21?
- Otkrila sam mnoge izvođače koje do sada nisam čula, pre svega Vandu Džekson, Alison Kraus, Ivon Fer, Lejdi Antebelum i za njima sam potpuno odlepila. Onda sam se okrenula nekim izvođačima koje sam oduvek obožavala - Meri Džej Blajdž, Kanjeu Vestu, Elbou, Mos Defu, Alanis Moriset, Tomu Vejtsu i Šinejd O'Konor. Kod svakog od njih ima nešto što me je inspirisalo za muziku 21.
Izjavili ste da se plašite nastupa pred brojnom publikom?
- Bojim se publike. Na jednom koncertu u Amsterdamu sam bila toliko nervozna da sam pobegla na zadnja vrata. Nekoliko puta sam povraćala, a u Briselu sam čak ispovraćala nekog u publici. Ne volim turneje, jer patim od čestih napada panike. Nakon razgovora sa Bijonse delimično sam uspela da prevaziđem te problem i da se izborim sa strahovima i razvijem svoj alter ego. Sećam se da kada smo trebale da se upoznamo imala sam strašan napad panike, a onda se ona pojavila, sva divna, i rekla: Ti si neverovatna. Kada te slušam čini mi se da slušam Boga.
Šta vas relaksira?
- Volim dobru klopu, volim da popijem dobro vino. Teretanu, recimo, mrzim! Ali sve i da izgledam kao supermodel, ne bih pokazivala grudi i zadnjicu svojoj publici. Volim da vidim Keti Peri i Lejdi Gagu u kratkim, izazovnim kostimima, ali ja jednostavno ne bih mogla tako. Ne pravim muziku za oči, već muziku za uši.
Moni Marković