Kada mu je nakon smrti prve supruge i koleginice Olgice Stanisavljević bilo najteže u životu, legendarni glumac Vlastimir -
Đuza Stojiljković (81) utehu i razumevanje pronašao je kraj druge supruge Dušanke (63) sa kojom je više od dve decenije u braku. Ova šarmantna Beograđanka koja je sticajem okolnosti rođena u Kruševcu, odakle je i Đuza, po zanimanju je stomatolog, a dugo je radila kao prevodilac engleskog jezika.
- Moja školska drugarica i glumica Ceca Bojković odvela me je kao studentkinju stomatologije u Atelje 212 gde sam i upoznala Đuzu. On je već tada bio ostvaren kao glumac i u dugom braku sa koleginicom Olgicom Stanisavljević koja je bila divna žena i zaista nikada nisam ni pomislila da ću se udati za njega. Znala sam da su bili zajedno od detinjstva i da su se rano venčali - započinje Dušanka i otkriva kako je njihovo prijateljstvo preraslo u ljubav.
- Kada je Đuzi umrla žena on je bio sam, a mene su Ceca i njen tadašnji suprug Ljubomir - Muci Draškić zamolili da pripazim na njega pošto su putovali na more. Tako sam ga svakodnevno zvala telefonom da pitam kako se drži, da li je ručao, i zaista se među nama ništa nije dešavalo. Nisam se sa četrdeset godina zaljubila u Đuzu, niti sam htela da se udajem jer sam od braka bežala kao đavo od krsta. Ipak, kada sam jedne večeri, godinu dana posle smrti njegove žene, otišla kod njega, bio je uporan da ostanem. I malo-pomalo počela je naša druga faza. Ni jedno od nas nije htelo brak, već da uvek budemo tu jedno za drugo. Tako smo živeli skoro godinu i po dana, a pošto sam bila njegova vanbračna žena, suočili smo se s administrativnim problemima, pa smo rešili da se venčamo. Sećam se da smo bili očajni kada smo sami otišli kod matičara koji nam je rekao da ne možemo da se venčamo jer se sala renovira, a jedva smo skupili hrabrost i nismo imali ni kumove. Đuza je odmah pitao matičarku da mu bude kuma, na šta je ona oduševljeno pristala, a meni je svedok bila jedna žena koja je ušla u kancelariju. Tako smo se venčali 22. avgusta 1990. godine u kancelariji predsednika opštine. Đuza sa prvom suprugom nije imao dece, a da je bilo drugačije sigurno se ne bih udala za njega jer je to ozbiljna stvar i prevelika odgovornost za mene. Nas dvoje smo mogli da imamo decu, ali smatrala sam da ne bi bilo dobro za njih da imaju starije roditelje, a Đuza je delio moje mišljenje - evocira svoje uspomene Dušanka i otkriva kako izgleda živeti sa čovekom koji važi za barda domaćeg glumišta.
- Nije nimalo lako biti žena Đuze Stojiljkovića. Sa njim je izuzetno teško živeti jer je stalno namrgođen, veliko je čantralo i naše rasprave su beskonačne. Dešava se da se posvađamo čim ustanemo i da se razvodimo svakog dana. (Smeh) Ali, mislim da naš brak funkcioniše sve ove godine zato što je Đuza jedini muškarac u mom životu kome kod mene ništa nije bilo čudno, a i ja sam beskrajno tolerantna. Đuza, ja i naš papagaj Paja smo jedna porodica. Gluma je Đuzina najveća ljubav, a ja sam to znala, tako da nemam prava da se žalim. Često mu kažem da je zaljubljen u sebe, a da mene nema ko da voli. Ume on da mi priredi i neki romantičan gest, ali to radi tako kao da se stidi. Ne govori mnogo, već svoja osećanja iskazuje nekim sitnicama, ali to je i malo i retko. (Smeh) Za mene je on veliki glumac za koga se vredi žrtvovati i znam da mi je zahvalan na tome. Želim samo da budemo zdravi i da on radi do poslednjeg daha jer je za njega nerad smrt - zaključuje gospođa Stojiljković.
Jelena Kulović
