Ljubavne prevare, tragedije ili smrti, pogledi na svet ili nepravda društva, podstakle su autore da u onim teškim trenucima svoj bol u srcu prenesu u stihove koje će obležiti istoriju jednog vremena.
Selma - Bijelo Dugme
Pesmu „Selma“ napisao je Vlado Dijak posvetivši devojci Selmi Borić u koju je bio zaljubljen. U jednoj emisiji Selma je objasnila da je 1945. godine, kada je imala svega 16 godina, upoznala Vladu, koji je bio zaljubljen u nju.
Bila je rodom iz Zenice, a na fakultet je išla u Sarajevo. Često je vikendom putovala kući vozom i jedanput je Vlado sreo na tom putu. Ponudio se da joj ponese mali, tamnocrveni koferčić do železničke stanice. Ispratio je u voz, prozor pored kojeg je sela bio je razbijen. On joj je dobacio: „Selma ne naginji se kroz prozor“.
Nakon tog susreta, Vlado Dijak je napisao pesmu, a Selma nije znala da je takav utisak ostavila na njega. Tek joj je 1962. njen otac poslao novine u kojima je bila objavljena pesma Selma. Niko od kolega joj nije verovao da je ona baš ta Selma o kojoj se pjeva. Prvi put Selma je čula tu pesmu u izvedbi "Bijelog dugmeta" 1975. godine u koncertnoj dvorani „Vatroslav Lisinski“. Vlada njoj nikada konkretno nije izjavio ljubav, samo je zadivljeno gledao, rastali su se, a nikad se čak nisu ni poljubili.
Nastavak na sledećoj strani.
