Srpska filmska, televizijska i pozorišna glumica Đurđija Cvetić mnogima je bila sinonim za dostojanstvo i hrabrost, a sudbina ju je iznenadila nizom tužnih događaja.
Smrt supruga, koji joj je bio najveći životni oslonac, nikada nije prebolela, a koliko joj je nedostajao do kraja života nije krila. Patili su što nemaju dece, ali zbog toga bili još više posvećeni jedno drugom.
- Živela sam okružena okeanom ljubavi i smatrala se vrlo srećnom. Odrastali smo i sazrevali zajedno, zajedno formirali ukus i sticali prijatelje. Dakle, naše zajedništvo je bilo kompletno, a time i ljubav. Budući da nismo imali dece, možda je ljubav bila još veća i jača. Kad tako živiš i u jednom trenutku ostaneš bez okeana ljubavi, shvatiš kako si siromašan i kako ništa drugo ne može to da nadoknadi. Za trideset godina braka nismo stigli da potrošimo ljubav, a ona je dovoljna za četiri života. Ipak, teško je imati, pa nemati - ispričala je Đurđija.
Poslednje godine svog života provela je tiho, ali hrabro se boreći sa bolešću. Mir je pronalazila u prirodi u okolini Beograda, gde se osamila i provodila najviše vremena.
- Strahovi su najtamniji i najintimniji deo ljudskog bića. I oni svesni, i oni nesvesni. Sa nama su stalno, samo je pitanje kako ih savladavamo i s njima živimo. Svaki čovek je onoliko jak koliko uspeva da se sa strahom nosi… Ne mogu da kažem da sam srećna, sreća nije stalno stanje. Ali, mogu reći da sam u životu imala sreće. U traganju i trenucima. Danas me ispunjava radošću veza sa prirodom. Cvet koji sam posadila, a on procvetao - govorila je tada.
Đurđija Cvetić, koju su mnogi smatrali jednom od najvećih dama i heroina srpske glumačke scene, preminula je 7. avgusta 2015. godine, u 73. godini.
NE PROPUSTITE
