Žil Bijanki preminuo je 17. jula 2015. godine, nakon devet meseci borbe
Francuski vozač Žil Bjanki preminuo je u 25. godini, devet meseci od udesa koji je doživeo na stazi Suzuka u Japanu.
Francuz je na kobnoj trci udario u kran koji je bio pored staze, a zbog teških povreda glave sve vreme se nalazio u komi.
Bjanki, čiji je stric Lusijen bio velika zvezda F1 tokom 50-ih i 60-ih godina prošlog veka, bio je uzdanica Ferarijeve akademije, te šampion francuske Formule Reno i evropske Formule 3.
On je prvi vozač koji je umro od povreda dobijenih na trci Formule jedan još od Airtona Sene, koji je poginuo 1994. godine.
Posle kobne trke, FIA je promenila satnicu održavanja trka, kako se ne bi dešavalo da se održavaju u vreme sumraka, i uvela sistem zaštite vozača u bolidu halo (oreol).
Žilova majka tokom životne borbe dvadesetogodišnjeg sina nije želela da govori mnogo za medije, ali je izjavila da je Formula 1 veliki biznis.
- Žil ima najbolju moguću brigu, jer je bolnica odlična, doktori takođe. Ne mogu da vam kažem puno toga. U Medijima su se spominjala imena nekih ljudi koji samo žele da izbegnu odgovornost za nesreću. Formula 1 je jedan veliki biznis - govorila je majka vozača Marusije.
Otac vozača Formule 1 Francuza Žila Bjankija Filip do poslednjeg dana nadao se da se njegov sin neće predati, uprkos tome što je bio u kritičnom stanju.
- Situacija je skoro bezizlazna, svaki put kada zazvoni telefon, znamo da bi to mogla da bude bolnica da nam javi da nam je sin umro. Ipak, znam da se on neće predati, siguran sam u to, verujem u to - rekao je tada očajni otac i dodao da "priča sa sinom i da je siguran da ga on čuje".
Nastavak na sledećoj strani...
- Doktori su nam već rekli da je sve ovo već svojevrsno čudo, niko do sada nije preživeo ovako ozbiljan incident, ali Žil se neće predati - ubeđen je bio Bjanki, koji je neprestano bio uz postelju svog sina u bolnici u Jokaičiju.
Žil Bijanki preminuo je 17. jula 2015. godine, devet meseci posle kobne nesreće.
- Žil se borio do kraja, kao i uvek, ali je njegova borba došla do kraja. Bol koji osećamo je veliki, neopisiv. Hvala lekarskoj ekipi u Nici koja je brinula o njemu sa mnogo ljubavi i posvećenosti, hvala kolegama, prijateljima i navijačima koji su bili uz nas i davali nam snagu da sve lakše podnesemo - saopštila je porodica Bjankija nakon njegove smrti.
NE PROPUSTITE
