Lepa bivša teniserka ima puno ideja o tome čime će se u budućnosti baviti u životu
Nekoliko nedelja pre nego što će napuniti 27. godinu teniserka Bojana Jovanovski donela je odluku da napusti profesionalni sport zbog učestalih povreda i da se posveti studijama psihologije i materinstvu
Nekada 32. teniserka na WTA listi (2014) Bojana Jovanovski (26) okončala je profesionalnu sportsku karijeru zbog brojnih povreda i operacija usled kojih je u poslednje dve godine više bila na rehabilitacijama po zdravstvenim ustanovama nego na turnirima. Odluku nije donela naprečac. Mnogo vremena i suza je potrošila pre nego što je rekla definitivno zbogom sportu u kome je provela pune dve decenije.
– Teško je prekinuti s nečim čime se bavite i godinu, kamoli 20 - kazala je za Gloriju.
Posle niza povreda i operacija koje su je odvojile od sporta 20 meseci, ove godine je pokušala da se vrati vrhunskom tenisu.
– Dva puta sam operisala rame, zatim oba ručna zgloba. Povreda ramena mi se vraćala. Zbog lezije nerva ruka mi je trnula. Sad mi je bolje, ali čim treniram tri sata i uđem u jači ritam igre, osećam snažan bol u ramenu. Shvatila sam da bez intenzivnih treninga neću moći da dostignem ranije rezultate, da budem među 100 najboljih teniserki sveta, što bi me zadovoljilo. To bih postigla jedino ako uništim telo, a želim da i posle tenisa budem zdrava - ispričala je ona.
U periodu kad se oporavljala od operacija upisala je psihologiju. Položila je sve ispite iz prve godine i onda razmišljala da li da upiše drugu godinu ili da nastavi da igra.
– Bolno je doneti odluku o kraju karijere. Dosad nisam bila u tako teškoj situaciji. Međutim, racionalna sam. Kod mene uvek preovlada razum. Ako vidim da nešto nema perspektivu, prekidam to. Kada donesem odluku, koračam hrabro napred.
Dok je testirala želju za tenisom, porodica je sve vreme bila uz nju.
– Dosadila sam najbližima. Stalno sam plakala. Kad god bi se, na slavi ili nekom porodičnom okupljanju, pomenulo šta ću dalje, meni bi suze krenule same. Tata Zoran mi je uvek govorio kako nisam postigla sve za šta sam sposobna, da mogu više, da treba da treniram i igram. Bodrio me je kroz celu karijeru, ali sada je i on bio za to da prekinem. Svi su me podržali u odluci jer znaju kroz šta sam prošla, koliko su me povrede sputavale, kako su uticale na moje zdravlje. Poslednje dve godine više sam bila pod terapijama nego što sam igrala. Koliko sam samo injekcija primila da bih trenirala. To je bilo uništavanje tela.
Pored oca, majke i sestre, Bojaninu odluku o prekidu karijere podržao je i suprug Miloš.
– Pomagao mi je tokom svakog oporavka jer je i on sportista, kanuista, i sve razume. Dok sam vagala o tenisu, Miloš je najviše trpeo. Sve vreme je bio uz mene. Trudio se da me animira, terao me da stalno idemo negde, da radimo bilo šta. Imala sam sreću da me je pratio na turnirima. Sada to ne bi mogao jer je zaposlen na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja, gde treba da doktorira. Moje ranije veze nisu uspevale jer momci nisu bili u prilici da me prate na putu. Važno je da dvoje koji se vole budu zajedno. Miloš i ja smo slični. Dobro se slažemo. Kod nas ne postoje razmirice.
Podrška joj je stigla i od teniserki iz reprezentacije, kao i od drugih kolega. Dinara Safina joj je poručila da izdrži. Poslednji profesionalni nastup imala je nedavno u Kini, gde je trebalo da igra na sedam turnira. Međutim, posle prvog nije mogla da podigne ruku. Vratila se u Beograd i shvatila da je igra pod bolovima frustrira. Sada će se posvetiti fakultetu. Važno joj je da bude zdrava, a poslednjeg dana 2018. godine, kada je duvala 27 svećica na torti, kao i u ponoć kada su kazaljke na satu otkucale početak nove godine, poželela je da zatrudni.
– Volela bih da dobijem dete. Oduvek mi je želja bila da se ostvarim kao mlada majka, ali zbog tenisa to nisam mogla ranije. Kada završe karijeru, igrači kažu: “Samo da mi dete ne igra tenis”. Ne slažem se s njima. Volela bih da moje dete ima talenat za tenis i da ga igra. Moj tata želi unuka koji bi se bavio fudbalom, a ja kćerku i da bude teniserka.
Razmišlja o otvaranju teniske akademije. Pokušaće to da ostvari sa suprugom u Borči, odakle je potekla, jer to beogradsko naselje nema teniski teren. Volela bi da kao trener oformi kvalitetnog mladog igrača i da trenira devojke. Kaže da njima može više da pruži jer zna kako funkcioniše ženski tenis. U tome će joj pomoći diploma psihologa, pošto dobar trener mora psihološki da razume igrača.
– Dosta sam postigla u tenisu, ali ne i svoj maksimum jer su me povrede sputavale. Nisam imala sreće. Uvek kada bih ostvarila neki uspeh, sledila bi povreda koja me je kočila.
Bojana je osvojila dve WTA titule, igrala je za Fed kup tim Srbije, uključujući i finale 2012. u kojem su naše teniserke poražene od Češke, dok je na grend slemovima najbolji rezultat zabeležila 2013. kada je nastupila u četvrtom kolu Australijan opena.
NE PROPUSTITE
