Iako je ostvario niz uspešnih uloga u pozorištu, bio među pionirima političkog teatra kod nas, vodio prve televizijske emisije o rokenrolu, Golumbovskog se svi sećaju po roli koju je ostvario u seriji Siniše Pavića
Svi ga pamte po čuvenoj ulozi misterioznog Ozrena Soldatovića u „Srećnim ljudima“ koju je igrao na početku svojih penzijskih dana i smatrao je svojom posebnom obavezom. Jednom prilkom je za ovu ulogu rekao:
Mnogi misle da sam uvek tako opasan, jer su me potpuno vezali za lik Ozrena. Neki me čak privatno zovu Ozren Soldatović, ne znaju kako se u stvari zovem, ali mene takva popularnost ne opterećuje“.
Golumbovski je rođen 15. mart 1941. u Beogradu. Na daske koje život znače stao je prvi put sa 10 godina, a glumačku akademiju upisao je sa Zoranom Radmilovićem, Stanislavom Stašom Pešić, Petrom Kraljem, Milošem Žutićem i Oliverom Katarinom.
Sa Slobodanom Đurićem, Ivanom Bekjarevim, Miodragom Andrićem – Ljubom Moljcem i Dejanom Konstatinovićem šezdesetih godina prošlog veka organizuje književne večeri koje su prerasle u politički teatar i kritiku komunističkog sistema.
Kao glumac, osim zapaženih rezultata u teatru, predstavio se televizijskoj i filmskoj publici u više od 50 ostvarenja, snimio je više od 100 epizoda poznatih serija, beležeći poseban uspeh u serijama scenariste Siniše Pavića. Popularnost je stekao ulogom u televizijskim serijama „Srećni ljudi” i „Bela lađa”, a odigrao je više desetina rola na scenama Narodnog pozorišta i Pozorišta na Terazijama.
Zajedno sa Banetom Cvetkovićem, 1967. godine činio je prvi voditeljski par kultne TV emisije značajne za formiranje jugoslovenske rokenrol scene „Koncert za mladi ludi svet” Nikole Karaklajića, u kojoj nastaju prvi muzički spotovi domaćih rok grupa.
Krajem devedesetih godina vršio je dužnost upravnika „Pozorišta T” u Beogradu.
Bio je drugo dete u braku Dušice Vasiljević, uvažene beogradske balerine i Dragutina Golumbovskog, sina bogatog industrijalca - prepoznatljivog po tome što je prvi u Beogradu vozio bentli. Dušan se rodio uoči drugog svetskog rata, nekoliko meseci nakon smrti svog oca. Poreklo vodi iz bogate, predratne, industrijalističke porodice. Njegov predak Živan Golumbovski bio je član Masonske lože Kraljevine Jugoslavije. Osam godina stariji brat Bogomir diplomirao je fizičku hemiju.
U privatnom životu bio je veoma smiren i potpuno suprotan karakter od likova koje igrao. Tvrdio je da se zbog toga mnogi ljudi iznenadili kada su ga upoznali.
Njegov najbolji drug sa klase bio je Petar Kralj, s kojim je delio i ljubav prema piću.
Pera i ja družili smo se na Akademiji svakodnevno. Što na časovima, što privatno. U njemu sam prepoznao čast i poštenje, što je veoma retko i izuzetno kod ljudi. Pri tom je Pera simpatičan čovek, duhovit, opušten i, što je tada bilo jako važno, uvek raspoložen za dobru kapljicu. Jednom prilikom, posle gostovanja u nekoj emisiji, sreli smo se negde oko deset sati izjutra. Seli smo u bifeu Lasta, pričali i pili sve dok nismo pali s nogu. Mislim da smo se rastali tek negde oko ponoći. Nikad mi se nije desilo ništa slično. Druženje s njim je bilo veoma lepo. Život nas je malo razdvojio, između ostalog jer sam prestao da pijem iz zdravstvenih razloga. Tokom bombardovanja 1999. godine imao sam moždani udar i od tada ni kap nisam popio,“ pričao je Dušan Golumbovski.
Bio je više od tri decenije oženjen novinarkom Mirjanom Popović-Golumbovski, s kojom ima ćerku Anu. O supruzi i ćerki retko je govorio:
Moja supruga je televizijska novinarka, a ćerka se bavi montažom i zaposlena je na TV Pink. U izbor Aninog zanimanja se apsolutno nisam mešao, upisala je ono što je volela. Još uvek nisam postao deda, ali se nadam da ću uskoro.“
Nažalost, unuke nije dočekao. Preminuo je 3. januara 2016. u 75. godini.
NE PROPUSTITE
