Dolazak kralja Vilem-Aleksandera na čelo holandske kraljevske porodice izvukao je odmah s "dna fioke" i dobro čuvane tajne...
Kočija od zlata...
Upravo je brak s Argentinkom Maksimom bio pod budnim okom javnosti, baš kao i brak njegovih roditelja 10. marta 1966. godine. Naime, kraljica Beatriks iznenadila je sve kada je odlučila da se veri sa nemačkim diplomatom i aristokratom Klausom fon Amsbergom. Na dan njihovog venčanja izbili su masovni protesti u Holandiji jer se njen potez nije svideo građanima.
Naime, problem je bio u tome što je princ Klaus bio pripadnik organizacije Hitlerove omladine, kao i vojnik Vermahta, stoga se njegovo ime povezivalo s nacizmom. Na samu povorku bačena je dimna bomba, a sve je kulminiralo sukobima s policijom. Najbolje od svega je to što je princ Klaus ubrzo postao najomiljeniji član kraljevske porodice, a njegovu smrt 2002. godine Holanđani nisu nikako mogli da prežale.
Sličnu situaciju imao je i kralj Vilem-Aleksander nakon što se saznalo da je otac njegove supruge kraljice Maksime, Horhe Zoregijeta, služio argentinskoj vojnoj diktaturi više od 30 godina. Svesna da će udajom i sama dobiti kraljevsku titulu, Maksima se udaljila od svojih roditelja, koji nisu bili prisutni ni na njihovom venčanju ni na ustoličenju novog kralja i kraljice.
Danas je Maksima omiljena kraljica, a narod je poštuje i voli i više od kralja. Pre nego što je postala kraljica živela je u Njujorku i radila u jednoj od tamošnjih investicionih banaka. Udajom se odrekla tog sveta, a posvetila se novim dužnostima, pogotovo vezanim za javno dobro, kao i majčinskoj ulozi. Maksima i Vilem Aleksander imaju tri ćerke - Arijanu, Amaliju i Aleksiju - a upravo je najstarija, punog imena Katarina-Amalija, buduća prestolonaslednica.
Mnogi kažu da su njih dvoje "nepobediv par", ali ipak im zameraju zbog ogromnog bogatstva koje su stekli, kao i povlasticu da ne plaćaju poreze. Zanimljivo je da svi članovi kraljevske porodice primaju poprilično izdašne plate, a novac za sve troškove, putovanja, uređenje kuća ili održavanje jahti, dolazi iz džepova poreskih obveznika u Holandiji.
A kada imaju novca, nije čudo što se voze i zlatnom kočijom, koja se izvozi iz posebnog skladišta na Dan princeza, odnosno "Princes' Day". Svake godine, trećeg utorka u septembru, kada sa službenim radom započinje parlament, kraljica seda u kočiju i prolazi kroz masu mašući im.
Kočija je izrađena davne 1898. godine, na kraju 19. veka, kada su mnogi ljudi u Holandiji bili nezadovoljni jazom između vrlo siromašnih i vrlo bogatih u Amsterdamu.
Na nagovor jednog propovednika svaki građanin je donirao 25 centi, a skupljenim novcem želeli su da kupe poklon za krunisanje kraljice Vilhelmine. Ekstravagantni poklon bio je na kraju upravo zlatna kočija, a iako se isprva mislilo da će stajati samo u muzeju, kraljica je odlučila da je iskoristi za venčanje s princem Hendrikom 1901. godine. Ta tradicija je nastavljena je te traje i danas.
