Najtežu bitku vodila je daleko od očiju javnosti, ali ishod još uvek nije pozitivan
- Prebolite mnogo toga u životu, pa i to. Nađete zadovoljstvo u drugim stvarima jer shvatite da je to jednostavno tako. Ljudi se rode hendikepirani i žive s tim. Postoje ljudi koji ostavljaju svoju decu i žive s tim, što je strašno... Postoje oni koji ne ostavljaju svoju decu, ali ih zlostavljaju ili deca maltretiraju roditelje.. I to je strašno, ali to je život. I ovo je život i može da bude lep.
Iako joj je neostvarena želja da ima dete, Anita nije izgubila nadu.
− Žao mi je što nemam dete, ali još uvek ne odustajem. O tome da li je žena ostvarena ako nije majka, ne smem mnogo da razmišljam. Na majčinstvo moram da gledam hladne glave, kao na usputnu stvar, jer drugačije ne bi bilo dobro za mene. Govorim sebi da moram da živim u realnosti i ne postavljam ciljeve zbog kojih bih sebe doživljavala kao neuspešnu ženu – dodala je u intervjuu za "Blic ženu".
O usvajanju ne želi da govori, a kako kaže - ne kaje se ni zbog čega. Teške trenutke preživljava na svoj način i to opisuje ovim rečima:
– Kad me stigne tuga, ućutim se da je preživim. Kad bih zbog nekih stvari počela da plačem, nikad ne bih prestala. Zato ne počinjem.
