Najtežu bitku vodila je daleko od očiju javnosti, ali ishod još uvek nije pozitivan
Poznata srpska glumica Anita Mančić imala je, kako sama kaže, pomalo neobično detinjstvo, drugačije od svojih vršnjaka - nikada nije išla u vrtić, nije se igrala sa barbikama i lutkama, već je vreme provodila u prirodi. Te dane obeležila joj je baka Nadežda, za koju kaže da joj je na pomalo neuobičajen način iskazivala ljubav, i da će možda jednog dana njihove zajedničke priče pretočiti u knjigu.
Zbog rata je propustila priliku da se odseli u Francusku i tamo nastavi karijeru, međutim tvrdi da nikada zbog toga nije zažalila. Iako obožava svoj posao, priznaje da živi od danas do sutra.
– Kao većina naših glumaca, i ja živim od danas do sutra. Ne gradim oreol zvezde. Ova profesija ništa mi nije uskratila, navikla sam se na neizvesnost. Ali iako svoj posao mnogo volim, ne preporučujem ga nikome – ispričala je Anita nedavno za "Blic ženu".
Nastavak na narednoj strani...
Iako je godinama prisutna na javnoj sceni, nikada nije želela da eksponira svog supruga Bojana. Bojan je grafički dizajner, a zajedno su već 20 godina. Malo je poznato da je venčanje dugo odlagala i to zbog stidljivosti, a na kraju se udala na intimnoj ceremoniji, bez venčanice i svatova. Suprug je Anitina najveća podrška, a deset godina zajedno su vodili borbu za potomstvo.
– Bojan je divan. Njemu verujem najduže, i zato najviše. Divim mu se što me razume i trpi. Često mi treba samoća, malo bi muževa to trpelo. Deset godina vodila sam tešku borbu da postanem majka, nažalost bezuspešno. To je veliki atak na organizam. Telo je počelo da se buni, zato sam odustala od te borbe. Razmišljala sam i da usvojim dete – rekla je svojevremeno Anita.
Nije joj bilo lako da se suoči sa saznanjem da proces vantelesne oplodnje ne uspeva i da prevaziđe bol u srcu, ali je svu svoju snagu usmerila na to da ipak ima osmeh na licu.
Nastavak na narednoj strani...
- Prebolite mnogo toga u životu, pa i to. Nađete zadovoljstvo u drugim stvarima jer shvatite da je to jednostavno tako. Ljudi se rode hendikepirani i žive s tim. Postoje ljudi koji ostavljaju svoju decu i žive s tim, što je strašno... Postoje oni koji ne ostavljaju svoju decu, ali ih zlostavljaju ili deca maltretiraju roditelje.. I to je strašno, ali to je život. I ovo je život i može da bude lep.
Iako joj je neostvarena želja da ima dete, Anita nije izgubila nadu.
− Žao mi je što nemam dete, ali još uvek ne odustajem. O tome da li je žena ostvarena ako nije majka, ne smem mnogo da razmišljam. Na majčinstvo moram da gledam hladne glave, kao na usputnu stvar, jer drugačije ne bi bilo dobro za mene. Govorim sebi da moram da živim u realnosti i ne postavljam ciljeve zbog kojih bih sebe doživljavala kao neuspešnu ženu – dodala je u intervjuu za "Blic ženu".
O usvajanju ne želi da govori, a kako kaže - ne kaje se ni zbog čega. Teške trenutke preživljava na svoj način i to opisuje ovim rečima:
– Kad me stigne tuga, ućutim se da je preživim. Kad bih zbog nekih stvari počela da plačem, nikad ne bih prestala. Zato ne počinjem.
