Nije što je moja, ali ovo je jedna od lepših svadbi na kojima sam bio. Bilo je sve savršeno, samo neki ljudi nisu došli, žalili su se da nisu dobili poziv na vreme. Zar treba depeša da im se šalje?! Svi koji su došli lepo su se proveli i bilo je baš veselo. Venčali smo se u Crkvi Svetog Luke u Skojevskom naselju, a potom smo nastavili veselje na splavu Tag. Na građanskom venčanju Marija je uzela moje prezime, pod prisilom, jer sam uticao na nju
U Beogradu je gužva u salama, slobodno mesto diktira datum kada ćeš se venčati. Koliko vidim, i petkom ljudi prave svadbe, što nikada nije bilo, uglavnom su bile nedeljom. Ispostavilo se da su tog dana Sveti Ćirilo i Metodije, tako da mi je drago što je palo na neki crkveni praznik.
Niko me nije terao i nije dogovoren brak, tako da rado ulazim u zajednicu. Pre i tokom svadbe bilo je malo tenzije da li će sve biti u redu, ali na kraju sve je ispalo savršeno. Svi su zadovoljni, roditelji, muzičari, ali i ja
Ona nije u drugom stanju jer kada ljudima kažeš da se ženiš, prvo što pitaju jeste – da li je mlada trudna? Svi misle da je to neželjena svadba i da je pod moranje. U današnje vreme neke devojke ne mogu da nađu nikoga pa pokušavaju muškarca da uhvate na bebu i tako reše svoj status. To nije moj slučaj. A čim dvoje ljudi uplovljavaju u bračne vode, normalno je da planiraju proširenje porodice jer se ne venčavaš da bi se zabavljao, već je logično da želiš decu. U ovo nenormalno vreme to izgleda nije normalno.
Garderoba je stigla dan uoči venčanja. Imao sam sve belo jer sam tako želeo, jedino mi crna duša. Inače, stvari su kasnile dve nedelje. Momak iz Austrije kasno ih je doneo i samo nekoliko dana pred svadbu razmišljao sam šta će se dogoditi ako mi garderoba ne bude odgovarala, gde da kupim novu jer nisam želeo da se oženim u klasičnom odelu. Sva sreća, sve je savršeno odgovaralo. Međutim, kod žena nema zastoja, Marija je na vreme izabrala venčanicu koja joj se dopala, mada svaka mlada može u poslednjem trenutku da promeni mišljenje, ali to se kod nje nije dogodilo. Želela je da se iznenadim kada je vidim u venčanici pa do samog dana venčanja nisam znao u čemu će se pojaviti. A i ja sam hteo da, kada je prvi put vidim, to bude specijalno
Svaki Marko radi naopako, pa sam pre venčanja razmišljao o tome da mlada dođe po mene.
Ne živimo stalno zajedno već povremeno. Noću radim, a Marija ustaje u šest i ide na posao. Taj ritam života malo je problematičan. Budim se kada se ona vraća s posla, pa je nebitno da li ja spavam kod nje ili ona kod mene kada se ne viđamo
Na jednoj svirci, gde bi drugo mene ljudi mogli da upoznaju. A kako sam je zaprosio? Uradio sam nešto nenormalno, ali to je toliko ludo da nije za novine. Sada imam dovoljno godina da mogu da prepoznam snažne emocije. Oseti čovek to nešto, ne mogu da kažem da su to leptirići, već da se ljubav događa. Emocije su bile obostrane, bogu hvala njoj nije trebalo mnogo da pristane.
Oženio sam se prvi put 1998, pre 17 godina, tako da mi je sada kao prvi put. Nisam imao tremu, ali baš nikakvu.
Videćemo kada završim fakultet. Do petog juna imam predavanja, moram da pokupim teme, skupim literaturu i budem prisutan zbog završetka godine i mastera, a posle toga otputovaćemo u julu na medeni mesec na Rodos.
Piše: Ksenija Konić
( Story.rs )