Malo pre nego što nas je i sam zauvek napustio, popularni tekstopisac podelio je sa javnošću kako se oprostio od svoje majke Marine Tucaković
Tekstopisac Milan Laća Radulović, drugi sin Aleksandra Radulovića Fute i pokojne Marine Tucaković, sahranjen je juče na Novom groblju.
Laćinom poslednjem ispraćaju prisustvovalo je stotinak ljudi, među kojima i Željko Samardžić, Mira Škorić, Nataša Bekvalac, Ana Bekuta, Ana Kokić i dosta drugih ličnosti sa estrade. Laća počiva u porodičnoj grobnici na Novom groblju pored majke Marine i brata Miloša, koji je preminuo pre 14 godina.
Laća, osim što je bio izuzetno talentovan tekstopisac, bio je veoma kreativan i na drugim poljima. U to su mogli da se uvere i čitaoci lista „Alo“, pošto je samo oko mesec dana pre nego što će preminuti napisao feljton „Klinika“.
Tu je pisao o poslednjem susretu sa svojom majkom, ali i tome koliko ga je Marinina smrt pogodila i kako se bori sa tim bolom. To je pisao ne sluteći da će i on sam ubrzo preminuti...
- Počeo sam da putujem da bih pobegao od realnosti u kojoj više nema nje. Sve postaje obesmišljeno njenim odsustvom. Kad god mi svet postane bljutav, spakujem kofere i put pod noge. Bežim od smrti i još se nisam vratio – između ostalog je napisao Laća.
Poseban akcenat je stavio na poslednji pogled koji mu je majka uputila, pogled koji nije mogao da izbriše iz glave sve do smrti.
- Sačekala je da se vratim i onda se predala. Tada mi je uputila onaj pogled, poslednji, pre nego što smo se zauvek rastali. Pogled – a šta sad? - pisao je Laća.
Bolne uspomene na Marinu nikako nisu prolazile, a Milan se trudio da putuje što više kako bi u putovanjima našao spas od stvari koje su ga proganjale.
- Prošlo je godinu i više od mesec dana otkako me taj pogled ne napušta i ja se i dalje pitam – a šta sad? Za tih godinu dana putovanja, odnosno bežanja od odgovora na to pitanje, bilo je dosta odlazaka: Stokholm, Tel Aviv, Jerusalim, Divčibare, Fruška gora, Sarajevo… Destinacija će uvek biti, ali polako postajem umoran od toga. Koferi postaju teški, a nje nema da me spakuje… - pisao je Laća oko mesec dana pred smrt.