Naš nekadašnji fudbalski as s ponosom je prisustvovao krštenju svog unuka Luke, kojeg mu je podarila starija ćerka Sanja, a svečani čin upriličen je četiri dana nakon njegovog prvog rođendana
Proslavljeni srpski fudbaler Dragan Džajić ponosan je na svog unuka Luku, koji je kršten 16. juna, četiri dana nakon svog prvog rođendana, u Crkvi Svete Petke na Kalemegdanu. Starija ćerka proslavljenog sportiste Sanja i njen nevenčani suprug Vladimir Vranješ odlučili su da njihov mališan pristupi veri u intimnoj atmosferi i u krugu porodice i kume Kristine Jezdić, pa su veliko veselje odložili za sledeću godinu, kada će se njih dvoje i venčati u crkvi.
- Bilo je lepo na krštenju. Sve je obavljeno onako kako treba i dolikuje. Mnogo volim svog unuka, kao i moja supruga Branka i ćerka Dragana. Presrećni smo od onog trenutka kada je došao na svet. Kad sam na putu, stalno se čujem sa Sanjom i Lukom, a kad sam u Beogradu, viđamo se skoro svaki dan. Dobro je da je došao na svet i nekako me je podmladio - priča Džajić, kojeg je nova životna uloga skroz promenila. Sada u šali voli da kaže kako za igre s unukom godine nisu važne.
Inače, crkvicu Sveta Petke za krštenje novog člana porodice Džajići nisu birali slučajno. Sanja otkriva da je u nju redovno dolazila tokom trudnoće.
- Sećam se da sam često odlazila u tu crkvu tokom blagoslovenog stanja i svaki put sam osećala kako mi je stomak "radio" kao lud. Osećala sam se smireno i spokojno. Crkva je prelepa, kao mali manastir, jer je u kamenu. Posle svetog čina krštenja, otišli smo na ručak, gde smo i proslavili ovaj važan dan. Luka je još mali i smatrali smo da nije u redu da pravimo veliki rođendan u igraonici. On čak nema ni drugare, još je beba koja nije ni prohodala. Kažu da prvi rođendan treba obeležiti, pa smo odlučili da ga tad i krstimo. Po mom mišljenju, krštenje je intiman čin i drago mi je da smo to upriličili na način koji nam je u datom momentu prijao. Planiramo sledeće godine da se moj izabranik Vladimir i ja venčamo u crkvi, pa ćemo tada napraviti veće slavlje i proslavićemo ujedno i Lukino krštenje - opisuje Sanja i dodaje da se odlično snalazi u ulozi majke.
- Uvek sam se pitala kako ću, ali kao i sve u životu, i roditeljske obaveze završavam u hodu. Često kažem da nešto ne mogu, međutim, sve nekako ide svojim tokom. Luka je izuzetno nemiran, ponekad i nemoguć. Bukvalno ne spava ni danju ni noću. Pošto sam oduvek želela da imam dečaka, sad u šali kažem da sam dobila ono što sam tražila. Svi smo umorni, ali valjda će biti malo lakše kad prohoda. Srećna sam što je pun života - kaže ponosna mama i otkriva da njen sin najviše voli da se igra s dedom.
- Obožava mog tatu i on je dedina najveća sreća. Dosta liči na mog tatu, ali i muža. Sramota je da pričam kako se njih dvojica igraju, jer se tu ne zna ko je beba od njih dvojice. Ljudi kažu da se podetinji u tim nekim godinama. Dragan živi za dan da ga odvede na stadion, ali Luka nikako da prohoda. Verovatno bi ga odmah ubacio na teren - završava Sanja.
Magazin Glossy - svake srede uz dnevni list Kurir!