Njihova ljubav bila je neustrašiva i jača i od života...
Među harizmatičnim damama sa domaće javne scene, jedna se posebno izdvaja ne samo lepotom i glumačkim talentom, već i neobičnim imenom koje nosi.
Sloboda Mićalović, cenjena srpska glumica, poznata je po svojoj nenametljivoj eleganciji, skromnosti i toplini, a retko ime koje nosi krije dirljivu priču.
Kako je sama otkrila u jednom ranijem intervjuu, njeno ime nije slučajno – odabrao ga je njen otac Dragan Mićalović, poznati glumac, inspirisan heroinom jedne velike ljubavne priče, Slobodom Bodom Trajković.
NE PROPUSTITE
– Moj otac je igrao monodramu "Ivo Lola Ribar", a Sloboda Trajković je bila Lolina verenica. To je najlepša ljubavna priča, poput našeg Romea i Julije – ispričala je tada Sloboda, dodajući kako oseća da ime koje nosi zapravo održava sećanje na tu izuzetnu ženu.
Sloboda Trajković rođena je 1918. godine u Vrnjačkoj Banji, u godini kada je završen Prvi svetski rat. Njen otac, ugledni apotekar Svetolik, dao joj je to ime kao simbol novostečene slobode.
Kasnije se preselila u Beograd na studije hemije, gde ju je njen brat Miroslav, aktivan u partizanskom pokretu, 1937. upoznao s Ivom Lolom Ribarom.
– Od prvog susreta je počela ljubav, velika i predivna – prisetila se kasnije Slobodina sestra Milica, jedina iz porodice koja je preživela rat.
Nažalost, izbijanje Drugog svetskog rata prekinulo je ovu mladalačku idilu. Lola je otišao u borbu, a Sloboda se vratila porodici jer je Beograd postao preopasan. Ipak, među njima je ostala snažna veza, potvrđena i pismom koje je Ribar poslao voljenoj devojci:
– Najdraža, jedina moja!
Pišući ovo pismo ja se pouzdano nadam – optimista sam kao i uvek – da te ono nikada neće stići već da ćemo se nas dvoje videti i uvek ostati zajedno. Jer ovo pismo je zato i pisano...
U mom životu postoje samo dve stvari: moja služba našem svetom cilju i moja ljubav prema tebi, najmilija moja...
Ako primaš ovo pismo – ako, dakle, ja ne doživim taj veliki čas, nemoj mnogo tugovati, najdraža! U svetu u kome budeš tada živela naći ćeš, uvek živ, najbolji deo mene samog i svu moju ljubav prema tebi...
I želim da nikada ne dobiješ ovo pismo, već da zajedno s tobom dočekam veliki čas pobede.
Nažalost, ni Sloboda ni Lola nisu dočekali taj čas. Pismo nikada nije stiglo do nje – presreli su ga i zadržali pripadnici policije.
Sloboda je uhapšena, a kada je odbila da napiše pismo kojim bi mogla da odvede policiju do Lole, završila je u logoru.
Pet meseci kasnije, 9. maja 1942. godine, ugušena je u gasnoj komori logora Banjica zajedno s bratom Miroslavom, sestrom Verom, majkom Milenom i ocem Svetolikom. Ivo Lola Ribar poginuo je godinu i po dana kasnije, u novembru 1943.
BONUS VIDEO
Sloboda Mićalović
NE PROPUSTITE
