Poslednjih 12 godina, Džeki Kenedi je pronašla srodnu dušu.
Za jednu ženu koja je veći deo svog života provela u centru pažnje, Džeki Kenedi je u kasnijim godinama uživala u privatnosti.
Nekadašna prva dama SAD-a, koja je preživela ubistvo supruga, nekoliko pobačaja, a kasnije i nesrećan drugi brak sa Aristotelom Onazisom, žudila je za svojom oazom mira.
Pa kada je 19. maja 1944. godine objavljeno da je preminula u svom stanu na Menhetnu nakon borbe sa rakom krvi, malo ko je bio iznenađen kada je saznala da su uz nju do kraja ostala samo tri člana porodice.
Dva su bila njena deca, Kerolin i Džon F. Kenedi, a treći je bio Moris Tempelsen.
Na kraju krajeva, iako je Tempelsmen u medijima najčešće spominjan kao „pratilac“ ili „česta pratnja“, stvarnost je onima koji su ih poznavali odavno bila očigledna: Moris Tempelsen je bio Džekina poslednja velika ljubav, njen treći muž u svim osim u pravnom smislu za poslednju deceniju njenog života.
Mnogi su rekli kako su njih dvoje bili srodne duše i suđeni jedno drugom da provedu poslednje godine života zajedno. Sa njim je, napokon, pronašla i sreću.
Džeki i Moris su se upoznali još 1950-ih godina kada je Moris, trgovac dijamantima, dogovorio sastanak sa Džonom Kenedijem i predstavnikom južnoafričkim biznisom sa dijamantima.
Međutim, ponovo su se sreli tek 1975. godine, nekoliko meseci nakon smrti drugog muža, Aristotela Onazisa.
Sa Tempelsmanom — još uvek oženjenim trgovcem dijamantima, i koji iz svojih regilioznih ubeđenja nikada nije želeo da se razvede — Džeki je izgleda pronašla onaj najređi dragulj: pravu srodnu dušu s kojom će provesti poslednje godine njenog života.
Sa njim je podelila svoju porodicu, svoj dom, svoj razgovor i smeh.
- Sa Morisom je sve usporilo. Ona je bila u miru sa njim - rekao je za People advokat Semjuel Pisar, stari poznanik ovog para.
Kada je Džeki - emocionalno potučena teškim poslednjim godinama braka sa Onazisom - krenula da stvara nezavisan život u Njujorku, Tempelsmen je ponudio suštinsku podršku tamo gde je to bilo najvažnije.
Pomogao je da obezbedi njenu finansijsku sigurnost, bio je oduševljen njenim radom kao urednik knjige i oprezno je preuzeo ulogu surogat roditelja i bake i dede.
Bili su zajedno 12 godina pre njene smrti u maju 1994. godine.
Na njenoj sahrani, Tempelsman — koji ju je prevozio do i od lekarskih pregleda i ostao uz nju tokom njenog bola sa rakom — održao je hvalospev.
- Ta ljubav i poštovanje koje su imali je nešto što se retko viđa. Uvek ju je držao za ruku ili milovao po obrazima, a kada su seli, glave su im bile spojene, baš kao prelepi stari par. Osmeh su mamili gde god su se pojavili - prisetio se doktor nakon njene smrti.
Iako mnogi smatraju da je Džeki umrla prerano, s druge strane, slažu se da je umrla srećna što je konačno našla nekoga pored koga bi mogla da ostari.