Iako je jedini domaći glumac kome je pošlo za rukom da zaigra u svetskim blokbasterima Hari Poter i vatreni pehar i Letopisi Narnije: Princ Kaspijan, Predrag Bjelac (50) priznaje da se raduje svakoj ulozi na maternjem jeziku i druženju sa starim kolegama. S obzirom na to da već dve decenije živi i radi u Pragu, u intervjuu za Story pričao nam je kako ga tamo publika doživljava, novim projektima, ali i ulozi u domaćem filmu Artiljero koji se prikazuje u bioskopima.
Story: Koja je najveća vrednost filma Artiljero?
- Mladost i ljubav. To je ljubavni film, iako su se pitanja nekako pogrešno usmeravala na politiku, Delije, maloletničku delikvenciju, fudbal...
Story: Šta vas je privuklo ulozi Ganeta?
- To što mi je uloga bila ponuđena, a sve je išlo preko Raše Andrića koji je bio jedan od asistenata reditelja Srđe Anđelića. On me je predložio, setivši se filma Kad porastem biću kengur, jer postoji neka paralela, pošto je Gane ustvari apgrejtovani Baron koji je uspeo nešto u životu.
Story: Predstavlja li vam zadovoljstvo da igrate na svom jeziku i sa domaćim kolegama?
- Naravno, jer taj rad ne može da se poredi. Proveo sam svega par dana u Beogradu na snimanju, jer je mala uloga, ali je za mene to bilo divno i nezaboravno. U inostranstvu je uglavnom suvoparno. Možda kvalitetno u produkcionom smislu, uslovima rada i honorarima, ali tamo velike radosti na snimanju nema, jer se samo radi.
Story: Nedostaje li vam igranje u Ateljeu 212? Ima li žala za pozorištem ili vam je film mnogo draži?
- Za takvim pozorištem ne. Ali pristao bih na pozorište i voleo bih jako da radim u onom koje je po načinu rada slično filmu, kao što su pre nekoliko godina radili Snežana Bogdanović i Uliks Fehmiu sa predstavom Diplomac. To znači da pripremaš komad i igraš svaki dan dok postoji interesovanje, ali na kraju završiš sa tim. A repertoarsko pozorište je mnogo naporno i divim se kolegama koji to mogu i moraju.
Story: Jeste dobili neke nove ponude iz Holivuda?
- Ne. Inače u Holivudu nisam nikada bio, jer sve što sam radio snimalo se u Češkoj i Engleskoj, a radio sam i u Nemačkoj. U Herceg Novom sam letos na festivalu imao premijeru filma As pik reditelja Draška Đurovića. To je veoma zanimljiv i hrabar film, postapokaliptični triler. Treba reći da se kod nas ni iz čega prave jako dobri filmovi. Još uvek čekamo pravu premijeru i da krene u distribuciju. Od septembra snimam krimi seriju od dvanaest epizoda za češku televiziju, a to je žanr koji i privatno volim. Zove se Cirkus Bukovski a igram jednu od glavnih uloga, vlasnika cirkusa i bacača noževa. Moj lik je napisan kao Makedonac, ali sam ga ipak usmerio ka našim krajevima.
Story: Glumili ste u blokbasterima Hari Poter i vatreni pehar i Letopisi Narnije: Princ Kaspijan. Kako izgleda sarađivati sa svetski poznatim glumcima?
- Svi su izuzetno profesionalni, a druželjubivi kako ko i koliko imaju vremena. Snimanje filmova je jedna ozbiljna rabota i tu nema mnogo prostora za neko veće druženje. Na snimanju Harija Potera glumac Majkl Gembon, koji je igrao Dambldora, bio mi je najbolji prijatelj, jer je stvarno divan čovek. Spojilo nas je to što smo pušači pa smo nekoliko puta bežali sa seta. (Smeh) Inače, najviše sam igrao sa engleskim glumcima koji su široj publici manje poznati. Nedavno sam završio snimanje druge sezone serije Bordžija u kojoj je čitava plejada mlađih glumaca iz petnaest zemalja. Igram kardinala Frančeska Pikolominija i imam sreću da ću ući i u treću sezonu serije, jer mog lika niko nije ubio i treba da postane papa.
Story: Da li se još uvek dobro zabavljate na snimanjima?
- Kako kad. Malo sam konformista, pa mi je bitno da imam dobre uslove, barem minimalno. Ako se to ispoštuje, onda mogu i da se zabavljam. Na snimanju Bordžija bio sam iznenađen, pošto je u pitanju francusko-nemačko-američka kooprodukcija, kako nisu bili Bog zna kakvi uslovi i ritam je bio ubitačan. Ali stvar su spasili glumci kao Kristijan Makaj iz Engleske koji je fenomenalan tip i bio je nominovan za Oskara za epizodnu ulogu Orsona Velsa, zatim danski glumac našeg porekla Dejan Čupić, Art Malik koji je svojevremeno igrao kod Dejvida Lina u filmu Put za Indiju. Tako da smo mi branili sebe nekom dobrom atmosferom, koliko smo mogli.
Story: Kako izgled vaš život u Češkoj i koliko ste tamo popularni?
- Delimično jesam. Imao sam ulogu u jednoj tinejdž komediji koja je imala pola miliona gledalaca a igrao sam i u nekoj reklami koja je neprekidno išla dve godine na dve komercijalne televizije tako da sam ostao prepoznatljiv. Tek kad sam pustio bradu počeli su manje da me primećuju, a jedno vreme citirali su sve što sam govorio u reklami kada bi me videli. Da sam bio dvadeset godina mlađi ta vrsta prepoznavanja bila bi mi super, ali sada i nije.
Jelena Kulović
