Dr Ros V. Grin, autor više knjiga i predavač na Harvardu duže od dve decenije, ističe da je važno ne gledati na tvrdoglavo ponašanje kao na provokaciju i da je moguće sarađivati s decom koja su mu sklona. Potreban je samo pravi pristup.
S mališanima nikad nije lako, a ako je vaše dete pravi mali tvrdoglavko – svaki dan se suočavate sa izazovima na koje drugi ni ne pomišljaju. Nekad čak i nešto što je stvar rutine, poput oblačenja za vrtić ili školu, može da dovede do plača, svađe i pokvari ceo dan, ali ne mora da bude tako.
Dr Ros V. Grin, čuveni američki dečiji psiholog, objašnjava kako bi roditelji trebalo da se postave prema tvrdoglavom detetu kako bi se rešili svi problemi. Kako on objašnjava, u samom korenu uglavnom nije neposlušnost, već nešto mnogo dublje.
Ključno je da se na tvrdoglavo ponašanje dece ne gleda kao na namerno provociranje roditelja. Njegov pristup se zasniva na ideji da se deca ponašaju najbolje što umeju u datom trenutku i da problem često nije u neposlušnosti, već u tome što još nisu razvila određene emocionalne i socijalne veštine.
1. Razgovarajte umesto da kažnjavate
Kad dete odbije saradnju, većina roditelja instinktivno posegne za kaznom ili povišenim tonom. Ipak, dr Grin savetuje drugačiji pristup: pokušajte da otkrijete šta stoji iza takvog ponašanja.
– Ukoliko dete ne sarađuje, pitanje nije kako ga naterati, već šta ga sprečava u tome – smatra on.
Na primer, ako dete burno reaguje kada treba da ostavi telefon ili prekine igru, cilj ne bi trebalo da bude da se slomi otpor, već da se razume zbog čega mu je promena toliko teška.
Korisnije je, umeto naređivanja i rasprave, započeti miran razgovor i uključiti dete u potragu za rešenjem jer će, ako se oseća kao da ga slušaju i cene, dete verovatnije sarađivati.
NE PROPUSTITE
2. Prepoznajte koje veštine nedostaju detetu
Prema mišljenju dr Grina, mnoga deca koja deluju tvrdoglavo zapravo imaju problem s kontrolisanjem emocija, podnošenjem frustracije, prilagođavanjem promenama i fleksibilnim razmišljanjem.
Zbog toga bi roditelji trebalo da promene ugao posmatranja i, umesto da se pitaju šta nije u redu s detetom, pokušaju da utvrde šta to ono još uvek nije naučilo. Takav pristup menja čitavu dinamiku odnosa između roditelja i deteta.
3. Izbegavajte rečenice koje grade još veći otpor
- "Zato što ja tako kažem."
- "Ne raspravljaj se sa mnom."
- "Tišina."
Sve su to rečenice koje nekad izgovaramo iz nemoći, ali one često samo dodatno pojačavaju sukob, naročito kod dece koja burno reaguju na osećaj kontrole i prisile.
Dr Grin smatra da daleko bolji efekat imaju pitanja koja dete uključuju u razgovor, kao što su "Kako možemo ovo zajedno da rešimo?", "Šta bi ti pomoglo da sada lakše prekineš igru?", "Imaš li ideju kako da se dogovorimo?" i sl.
Naime, na taj način dete ne oseća da mu se nešto samo nameće, već da učestvuje u rešavanju problema.
4. Budite saveznik umesto da šefujete
Naravno da roditelji treba da budu autoritet, ali ne nad detetom nego uz njega, a to je posebno važno za tvrdoglave mališane, koji burnije reaguju na prisilu. Zajedništvo i dogovor daju bolji rezultat.
– Saradnja nije slabost, već osnova za dobar odnos s detetom – ističe dr Grin.
5. Potražite uzrok tvrdoglavog ponašanja
Kad dete kaže: "Neću!", roditelji uglavnom vide samo bunt, iako iza takve reakcije mogu da se kriju umor, osećaj nerazumevanja, frustracija ili preplavljenost emocijama koje dete još ne ume jasno da objasni.
Mališani često svoje unutrašnje stanje pokazuju buntovnim ponašanjem jer još nemaju dovoljno razvijene sposobnosti da ga verbalizuju. Stručnjaci stoga savetuju roditeljima da smanje fokus na samu reakciju, a da se više bave onim što ju je izazvalo.
6. Postavljajte prava pitanja
Logično je da se, nakon nekog problema, umorno zapitamo zašto je dete nešto ponovo uradilo, ali je naglas bolje reći "Pomozi mi da razumem šta se dogodilo". Na taj način dete neće odmah osetiti potrebu da se brani, već će osetiti da ima prostor da se izrazi.
7. Ne vrednujte odnos s detetom po tome koliko je poslušno
Dr Grin smatra da cilj roditeljstva ne bi trebalo da bude potpuno poslušno dete, već da ono razvija osećaj sigurnosti, povezanosti i unutrašnje motivacije.
Kad dete vidi da ga roditelj sluša, poštuje i pokušava da ga razume, saradnja mnogo češće nastavje prirodno. Ukoliko posluša, to neće biti jer strepi od kazne, već će sarađivati iz poverenja i osećaja bliskosti.
* Pratite Glossy i na Instagramu, gde vas čekaju interesantne priče, praktični saveti, recepti, modne vesti i još mnogo, mnogo toga...
BONUS VIDEO
Doček koji vraća veru u zajedništvo
NE PROPUSTITE
