Roditelji, u kakvim god da su odnosima, moraju da budu tim zarad dece, a šta kad mama i tata imaju potpuno različite pristupe vaspitanju i misle da je način ovog drugog pogrešan?
Svi smo se suočili sa situacijom da žurimo na posao, moramo da odvedemo dete u vrtić, a ono odbija da se obuče. Ili u kući nema ničega za ručak osim graška, a mališan bi radije plakao satima nego uzeo bar jednu kašiku.
Tu do izražaja dolazi timski rad, kaže Devon Kuncman, psihološkinja specijalizovana za rad s decom ranog uzrasta.
– Vaš partner i vi možda imate različite pristupe. Na primer možete se osloniti na mogućnost izbora i pitati: "U redu, želiš li da se obučeš sad ili posle doručka? Na tebi je", dok će vaš partner biti razigraniji i pitati: "Hmm, je li ova odeća nevidljiva ili ti se majica sakrila? Hajde da je pronađemo!" – piše ona u autorskom tekstu za CNBS.
Različiti stilovi roditeljstva mogu da budu i korisni i otežavajući faktor
Kako ističe Kuncmanova, autorka knjige "Transformacija mališana", ona je otkrila da, ukoliko se usklade zarad zajedničkog cilja, roditelji ne moraju da rešavaju problem na identičan način. Različite strategije vas mogu odvesti do istog odredišta, na pominje ona. Ali šta se dešava kad mama i tata imaju sasvim različite roditeljske stilove?
Tada se, objašnjava ova psihološkinja, u odnose uvlače ogorčenost i frustracija jer ste u iskušenju da se fokusirate na to da vi budete u pravu umesto da sarađujete. Ključ je da se fokus preusmeri na usklađenost i ispravne odluke, da vodite dijalog i pronađete zajednički jezik, tako da niko ne oseća da greši. Evo i kako to postići!
Budite radoznali(ji) i izgradite povezanost
Počnite tako što ćete pokušati da razumete umesto da se ubeđujete, savetuje Devon Kuncman. Pristupite perspektivi svog partnera sa iskrenom radoznalošću i postavljajte pitanja poput:
- Gde si naučio/la taj način?
- Šta ti je cilj?
- Kako se osećaš kad koristiš taj pristup?
- Kakav uticaj tvoj pristup ima na porodicu?
Kada saslušate bez osuđivanja ili bavljenja sopstvenim emocijama i mislima, stvorićete prostor u kom se partner oseća bezbedno da govori otvoreno. To smanjuje defanzivnost i otvara put produktivnom razgovoru. Izbegavajte kritikovanje, jer ono samo doliva ulje na vatru.
NE PROPUSTITE
Razgovarajte o činjenicama
Nakon što saslušate svog partnera i on to iskreno oseti, možete da podelite svoje viđenje, ali oprezno, ističe psihološkinja.
- Zatražite dozvolu. Pitajte da li bi bilo u redu da podelite nešto o čemu ste razmišljali.
- Držite se činjenica. Umesto da se fokusirate na to ko šta misli, pričajte o informacijama, poput saveta stručnjaka na neku temu.
Činjenice će pomeriti razgovor s toga čiji je način bolji na nešto što vredi razmotriti, a uz to sklanja pritisak partnera da se odmah usaglasi.
Ponovo postavljajte pitanja
Nako što podelite i svoj ugao gledanja, postavite dodatna pitanja da bi dijalog tekao otvoreno. Pitajte "Šta misliš o ovome?", " Jesi li čuo/la za to?", "Da li bi pokušao/la?", jer smo uglavnom otvoreniji za nove ideje kad se osetimo poštovano i uključeno. Ako neko oseća da mu se drži predavanje ili ga kritikuju, samo podiže zidove i prekida razgovor. Zato je polje preusmeriti ga na njegove ili njene misli kako bi ste podstakao timski rad i smanjio otpor.
Modelirajte sopstveno ponašanje
Na kraju krajeva, ne možete da kontrolišete drugu stranu, zar ne?
Najmoćniji način da utičete na drugog roditelja jeste da modelirate svoje ponašanje i pristup u koji verujete, smatra Devon Kuncman.
Pokažite svoj način razmišljanja kroz postupke i dozvolite partneru da vidi pozitivne rezultate vaših metoda. Kada se primeti napredak, druga strana će se prirodno zapitati šta je bolji način i možda poželeti da proba vaše metode.
Zato je uvek bolje, ako ne možemo da promenimo druge, fokusirati se na ono što možemo da promenimo, što su nekad sopstvene misli, reči i postupci, ističe psihološkinja.
BONUS VIDEO
"Empatija i vaspitanje formiraju ličnost, a ne skupi pokloni"
NE PROPUSTITE
