Ne treba vam ni mnogo novca ni mnogo vremena da biste probali Montesori pristup, uz koji mališani rastu u odgovorne osobe ponosne na sebe i večite istraživače.
Na današnji dan, 6. maja 1952. godine, u Nordviku je preminula Marija Montesori, italijanska lekarka i pedagoškinja koja stoji iza obrazovnog sistema "Montesori", verovatno najčešće pominjanog proteklih godina.
U pitanju je pristup učenju koji podstiče samostalnost deteta, učenje kroz igru i praktične aktivnosti u posebno pripremljenom okruženju. U poslednje vreme je vrlo popularan jer deci omogućava da uče sopstvenim tempom i razvijaju radoznalost, odgovornost i samopouzdanje od najranijeg uzrasta.
Primena takozvanog Montesori principa u svakodnevnom životu može na prvi pogled da deluje zahtevno. Ipak, važno je znati da ne morate da budete savršeni da biste postali "Montesori roditelj". Zapravo, dovoljno je da postavite realna očekivanja, i za sebe i za dete, i da zajedno učite i napredujete.
NE PROPUSTITE
Montesori pristup je proces koji se razvija vremenom, a njegov cilj je stvaranje podsticajnog okruženja koje neguje dečiju samostalnost, radoznalost i ljubav prema učenju.
Na sajtu australijske Akademije "Montesori" smo pronašli 10 glavnih principa, kojih se podsećamo u čast slavnoj dr Mariji Montesori.
1. Pokažite detetu da je važno.
Razgovarajte s detetom s poštovanjem, slušajte ga pažljivo i pitajte za mišljenje jer ovaj pristup pomaže detetu da se oseća sigurno, voljeno i uvaženo. Način na koji komunicirate sa detetom oblikuje i to kako će ono kasnije komunicirati sa drugima.
2. Postavite jasna pravila i granice.
Deci su potrebne jasne smernice i doslednost. Na primer, ako tokom kupanja voda treba da ostane u kadi, objasnite to na pozitivan način, rečenicom "Vodu čuvamo u kadi da bi pod bio bezbedan". Ako dete nastavi da prska, smireno sprovedite pravilo uz rečenicu "Kupanje je za danas završeno, pokušaćemo ponovo sutra". Granice, naime, pomažu detetu da razume posledice i pružaju osećaj sigurnosti.
3. Uvedite rutinu.
Deca najbolje funkcionišu kada znaju šta mogu da očekuju, pa redovne aktivnosti poput obroka i odlaska na spavanje stvaraju osećaj stabilnosti i pomažu detetu da razvije emocionalnu ravnotežu.
NE PROPUSTITE
4. Ponudite mogućnost izbora.
Dajte detetu mogućnost izbora u okviru realnih granica, na primer "Da li želiš sendvič ili pastu za ručak?" jer time pokazujete da cenite njegovo mišljenje i podstičete da samostalno donosi odluke.
5. Pokažite umesto da objašnjavate.
Kada učite dete nečemu novom, demonstrirajte tu aktivnost uz što manje reči. Tako će se fokusirati na vaše pokrete, a ne na instrukcije. Poželjno je da pokrete prikazujete s leva na desno i odozgo nadole, što pomaže razvoju osećaja za red i kasnijem učenju da čita i piše.
6. Organizujte prostor tako da ga prilagodite detetu.
Napravite okruženje koje podstiče samostalnost, odnosno birajte nameštaj prilagođen detetu, držite igračke na nižim policama i jasno organizujte materijale. Jednostavnost je najvažnija jer manje stvari znači manje preopterećenja i više fokusirane igre.
Preporuka stručnjaka je da birate igračke koje podstiču kreativnost, a ne one koje "rade" same od sebe.
7. Posmatrajte dete i pratite njegova interesovanja.
Obratite pažnju na to šta dete voli i u čemu uživa. Ako, na primer, pokazuje interesovanje za presipanje, ponudite mu aktivnosti koje razvijaju tu veštinu. Praćenje detetovih interesovanja podstiče unutrašnju motivaciju i želju za učenjem.
8. Podstičite razmišljanje kroz pitanja.
Kad dete postavi pitanje, pokušajte da ga navedete da samo pronađe odgovor. Ako pita: "Gde su mi cipele?", možete uzvratiti: "Gde si ih poslednji put video?" Na taj način razvijate sposobnost rešavanja problema.
9. Razvijajte samostalnost kroz svakodnevne aktivnosti.
Uključite dete u svakodnevne zadatke primerene njegovom uzrastu, kao što su spremanje užine ili postavljanje stola, a podstaknite ga i da samo radi ono što može dok brine o ličnoj higijeni, poput pranja zuba. To jača samopouzdanje i osećaj postignuća.
10. Usporite i ostavite detetu prostora.
Dajte detetu dovoljno vremena da samo savlada određene zadatke, poput oblačenja. Ako ste strpljivi, to mu omogućava da oseti zadovoljstvo kada nešto uradi samostalno, što dodatno gradi samopouzdanje i upornost.
BONUS VIDEO
Kako motivisati decu da se bave fizičkom aktivnošću
NE PROPUSTITE
