Na osnovu svog bogatog iskustva i posmatranja više od dve stotine odnosa roditelj-dete, dr Rima Rauda, učenica čuvene zagovornice svesnog roditeljstva dr Šefali Cabari, izdvojila je pet kontraproduktivnih, ali čestih rečenica koje koriste mame i tate mališana s kojim je saradnja često nemoguća.
Psihološkinja Rim Rauda, zagovornica tzv. svesnog roditeljstva, učila je od slavne dr Šefali, i ima bogato radno iskustvo.
Kako je otkrila u svom nedavnom autorskom tekstu, ona je proučavala više od dve stotine dece i kod njih primetila da mališani s kojima je lako dogovoriti se nisu od svojih roditelja slušali česte "toksične" fraze koje mnogi koriste.
Ona naglašava da je svesna da ume da bude frustrirajuće kada deca odbijaju da sarađuju i poslušaju, ali da oni mališani koji ne ispoljavaju tako ponašanje imaju nešto zajedničko.
NE PROPUSTITE
– Nakon godina proučavanja preko 200 odnosa roditelj-dete, primetila sam nešto fascinantno: roditelji koji se retko suočavaju s prkosom ne upućuju pretnje, podmićivanje ili oštre posledice. Кoriste jezik koji decu zaista tera da žele da sarađuju – piše dr Rauda za CNBS.
Kako kaže, česte roditeljske fraze ("Prestani s tim" ili "Ako ovo ne uradiš, onda...") često pokreću reakciju deteta "bori se ili beži", aktivirajući deo mozga usmeren na preživljavanje, a ne na učenje. Ali kada pređemo na jezik koji poštuje autonomiju deteta, a istovremeno drži granice, saradnja postaje prirodna.
Na osnovu istraživanja dr Raude i praktikovanja zdravih navika s njenim detetom, ona je došla do zakjučka kojih pet "toksičnih" fraza tera decu da odbiju poslušnost. Takođe, pronašla je i alternativna rešenja – šta reći umesto njih.
1. Nikada nemojte reći: "Zato što ja tako kažem".
Šta reći umesto toga? "Znam da ti se ne sviđa ova odluka. Objasniću ti, a onda idemo dalje."
Zašto funkcioniše? "Zato što ja tako kažem" isključuje komunikaciju i uči slepoj poslušnosti. Ali ako detetu objasnite zašto nešto treba da uradi, čak i samo ukratko, to mu pomaže da se oseća poštovano.
Vi ne raspravljate niti pregovarate, već oblikujete vođstvo uz poštovanje. Ova fraza uvažava njihova osećanja, ali ipak čuva vaš autoritet, uz smirenost.
2. Nikada nemojte reći: "Ako ne slušaš, izgubićeš [X privilegiju]".
Šta reći umesto toga? "Кada budeš spreman/spremna da uradiš [X specifično ponašanje], možemo da uradimo [X željenu aktivnost]".
Zašto funkcioniše? Pretnje izazivaju teranje inata jer vode decu u odbrambeni režim. Ova fraza menja dinamiku moći jer čuva čvrstinu granica, dok vašem detetu daje kontrolu da uradi nešto kad bude spremno. Tako su granice i dalje tu, ali nema borbe!
3. Nikada nemojte reći: "Prestani da plačeš. Dobro si".
Šta reći umesto toga? "Vidim da si stvarno uznemiren/a. Reci mi šta se dešava."
Zašto funkcioniše? Odbacivanje detetovih emocija uči ga da su njegova osećanja pogrešna ili preteška da bi se pdnela. Emocionalno poništavanje dovodi do isključenja, a isključena deca ne sarađuju.
Кada dete oseća da su ga saslušali, brže se smiruje i više vam veruje.
NE PROPUSTITE
4. Nikada nemojte reći: "Кoliko puta moram da ti kažem?"
Šta reći umesto toga? "Pitao/la sam te nekoliko puta. Pomozi mi da razumem zašto je teško."
Zašto funkcioniše? Ovo frustrirajuće pitanje pretpostavlja da dete namerno komplikuje stvari. Ali često je ono što izgleda kao inat zapravo zbunjenost. Preformulišite rečenicu umesto što okrivljujete detet i možda ćete doći dokorena problema.
5. Nikada nemojte reći: "Možeš ti to bolje".
Šta reći umesto toga? "Nešto ti trenutno stoji na putu da se pokažeš u najboljem svetlu. Hajde da razgovaramo o tome."
Zašto funkcioniše? Rečenica "Možeš ti to bolje" sramoti dete i dovodi u pitanje njegov integritet. Ali alternativna fraza odražava promenu načina razmišljanja, od kazne ka partnerstvu. Ona pretpostavlja najbolje u vašem detetu i podstiče samorefleksiju umesto odbrambene pozicije. Šalje poruku: "Verujem u tebe i tu sam da ti pomognem".
Kako naterati decu da slušaju?
Dr Rima Rauda ističe da se ne radi o kontrolisanju ponašanja vašeg deteta već se o stvaranju uslova u kojima je saradnja prirodna.
– Deca napreduju kada se osećaju poštovano, emocionalno bezbedno i uključeno u proces. Ove promene fraza nisu samo jezičke izmene, one predstavljaju dublju promenu u načinu na koji posmatramo samo roditeljstvo – naglašava ona. – Umesto da prkos tretiramo kao nešto što treba ugušiti, počinjemo da ga vidimo kao signal: poziv na povezivanje, jasnoću ili emocionalnu podršku.
Zato ona savetuje da u komunikaciji s decom reagujemo empatično i liderski, umesto što insistiramo na kontroli i kritici jer će se tako smanjiti borba za moć. Rezultat će biti da dete veruje roditelju i lakše reguliše svoje emocije kako bi izraslo u otpornu osobu.
BONUS VIDEO
Dečji psiholog upozorava: Njima je normalno da imaju potrebu za egzibicionizmom
NE PROPUSTITE
