Svima nam se dogodilo da se iznenadimo zbog toga koliko je malo dete izgovorilo očiglednu laž, a ovo je vrlo zanimljiva tema o kojoj su stručnjaci Univerziteta otkrili mnogo. Kako deca ulaze u svet laganja, zašto to rade i kada se ono smanjuje?
Sledeći put kada vam dete kaže: "Nisam ja", dok stoji pored oborene saksije i prosute zemlje po podu, ne brinite da pored vas raste mali lažljivac.
Prema nalazima studije Univerziteta u Torontu, laganje u ranom uzrastu ne samo što je normalno već ukazuje da se dete razvija na zdrav način.
Laganje često dovodi roditelje do očaja i preterane brige, pogotovo kada se dešava svakodnevno, pa i nekoliko puta u toku dana, i odnosi na sitnice. Mališani će nam reći da nisu oni prosuli sok iako u kući nema nikog drugog, a iako su u pitanju trivijalne stvari, neretko se zapitamo u čemu grešimo kao roditelji i zašto deca nisu dovoljno opuštena da nam kažu istinu.
NE PROPUSTITE
Dr Kang Li, razvojni psiholog Univerziteta u Torontu, nudi novu perspektivu kada je reč o ovom problemu. On ga, naime, uopšte ne vidi kao problem i kaže da je laganje fascinantan znak kognitivnog razvoja deteta.
Šta deca uče lažući?
Deca počinju da govore neistine već s 2,5 godine, a u tom uzrastu samo oko trećine dece ume da laže, dok će do četvrte godine lagati više od 80% mališana. Dok napune sedam godina, skoro svako dete će u nekom trenutku lagati.
Prema rečima dr Lija, rano laganje je pozitivan znak i ukazuje da se kod deteta razvijaju dve ključne veštine:
- "čitanje misli", odnosno razumevanje da drugi imaju drugačije misli i saznanja, i
- samokontrolu, tj. sposobnost upravljanja sopstvenim impulsima i predstavljanje drugačijeg narativa.
Drugim rečima, laganje je razvojna prekretnica koja ukazuje na to da deca počinju da shvataju da drugi ne znaju sve što oni znaju i da uče kako da se snalaze i upravljaju sopstvenim postpucima i rečima.
Do uzrasta od sedam i osam godina, laganje postaje gotovo univerzalna osobina. Deca u ovoj fazi su vešta u smišljanju ubedljivih priča kako bi izbegla probleme, a dr Li napominje da će skoro sva deca u ovoj starosnoj grupi lagati da bi prikrila svoje greške ili loše ponašanje.
NE PROPUSTITE
Ali ne brinite. To ne znači da su deca predodređena da budu nepošteni ljudi. Umesto toga, ovo ponašanje odražava njihovo razumevanje društvenih normi i posledica njihovih postupaka. U ovom trenutku, deca testiraju granice koje je postavio roditelj ili staratelj i shvataju kako da upravljaju složenijim društvenim interakcijama.
Kada deca lažu ređe?
Zanimljivo je da učestalost laganja počinje da opada nakon osme godine.
Do 12. godine, stopa laganja pada na oko 60% i nastavlja da se smanjuje tokom tinejdžerskih godina. Кako adolescenti razvijaju jači osećaj morala i bolje razumevanje društvenih normi, često počinju više da cene iskrenost i manje lažu.
Dr Li sugeriše da se adolescencija može posmatrati kao period iskrenijeg razvoja, jer tinejdžeri razvijaju dublje razumevanje dobra i zla i sposobniji su da saosećaju sa drugima. Rezultat je da je manje verovatno da će lagati tako često kao mlađa deca.
To što dete laže nije uvek razlog za brigu
Dakle, kada vaše dete govori laži, imajte u vidu da je to normalan deo odrastanja.
Umesto da se fokusirate isključivo na kaznu, iskoristite ove trenutke kao prilike da svoje dete naučite o iskrenosti, odgovornosti i empatiji. Negujte otvorenu komunikaciju i stvorite bezbedno okruženje za iznošenje istine.
Na ovaj način možete da vodite svoje dete kroz ovu prirodnu fazu razvoja i pomoći mu da izraste u iskreniju, samosvesniju osobu.
BONUS VIDEO
Kako pronaći idealnu dadilju?
NE PROPUSTITE
