Ponekad je krajem marta, često u toku u aprila, a Uskrs može da "padne" i u maju! Zašto se toliko pomera i od čega zavisi kada ćemo proslaviti ovaj praznik?
Uskrs, poznat i kao Vaskrs, Veligdan, Vaskrsenije i hrišćanska Pasha, najpoznatiji je pokretni praznik i jedan od najvećih i najradosnijih u hrišćanskih tradiciji, uz Božić.
Za razliku od Božića, koji je uvek 7. januara po julijanskom, odnosno 25. decembra po gregorijanskom kalendaru, Uskrs svake godine slavimo drugog datuma.
Dan kada ćemo obeležiti vaskrsenje Isusa Hrista računa se na osnovu lunisolarnog kalendara (solarna godina plus mesečeva faza), sličnog hebrejskom kalendaru.
Jedino što je sigurno jeste da će Uskrs biti u nedelju, a osnova računanja je da "padne" prve nedelje posle prolećne ravnodnevnice, prve nedelje posle punog meseca. Kada je reč o proslavi Uskrsa kod pravoslavaca, on se, u skladu s tradicijom, ne obeležava pre ili na dan jevrejskog praznika Pasha, što ne važi za katolički Uskrs.
Određivanje datuma za proslavu Uskrsa kod pravoslavaca, katolika i protestanata
Rimokatolička crkva koristi gregorijanski kalendar, dok većina pravoslavnih crkava koristi julijanski ili reformisani julijanski kalendar. Zbog toga prolećna ravnodnevica pada na različite datume.
Prva stvar koja komplikuje sve je to što se za određivanje dana prolećne ravnodnevice i punog meseca ne koriste astronomska posmatranja, stvarne prilike u svemiru, već određene tablice, tj. crkveni kalendar. Umesto gledanja Meseca, analiziraju se crkveni kalendari, a razlika između stanja na nebu i crvenog kalendara može da bude i dva dana.
Prema gregorijanskom kalendaru, Uskrs je uvek u nedelju, između 22. marta i 25. aprila, u roku od oko sedam dana nakon punog meseca.
Istočni pravoslavni hrišćani baziraju računavanje datuma na julijanskom kalendaru.
Zbog 13-dnevne razlike između kalendara između 1900. i 2099. godine, 21. mart odgovara, tokom 21. veka, 3. aprilu po gregorijanskom kalendaru. Pošto se julijanski kalendar više ne koristi kao građanski kalendar u zemljama u kojima preovlađuju istočnohrišćanske tradicije, Uskrs varira između 4. aprila i 8. maja po gregorijanskom kalendaru.
Kako je julijanski pun mesec uvek nekoliko dana posle "punog meseca" (u skladu s ovim sistemom), Uskrs kod istočnih hrišćana je takođe često kasniji u odnosu na vidljive mesečeve mene od Uskrsa kod zapadnih hrišćana.
Tablice iz 6. veka pomogle su da se situacija pomalo posloži
Druga stvar koja unosi komplikacije je sam lunarni kalendar, u kojem godina traje 354 dana, što znači da mu nedostaje 11 dana da bi se izjednačio s onim koji inače koristimo. Kako bi se to nadoknadilo, tokom istorije su se periodičn ubacivali neki vanredni meseci.
Pošto je sve bilo previše složeno, Crkva je rešila da pojednostavi situaciju koliko je moguće, pa su u 6.veku razvijene tablice na osnovu kojih se određuje datum obeležavanja Uskrsa. One su i danas u upotrebi.
NE PROPUSTITE
