Svake godine se javlja ista dilema – je li pravilno reći: "Slavimo Vaskrs" ili "Slavimo Uskrs"?
Koliko često vam se desilo da čujete da neko kaže Uskrs, drugi tvrde da ipak treba Vaskrs?
Oko ovog praznika često se vodi ista polemika. I dok lingvisti tvrde jedno, crkveni autoriteti drugo, ljudi iz naroda imaju svoj stav po ovom pitanju.
Ipak, mnoge zanima šta je od ova dva naziva ispravno i kako zapravo treba da se kaže - Uskrs ili Vaskrs.
Stav lingvista
U svom „Rečniku jezičkih nedoumica“ Ivan Klajn je tvrdio da je jednako pravilno reći i Uskrs i Vaskrs. Prvi oblik je uobičajen u narodnom jeziku, a drugi vuče korene iz crkvenoslovenskog jezika i više ga koristi sveštenstvo.
Crkvenoslovenski je liturgijski jezik u slovenskim pravoslavnim crkvama. To je bio književni jezik sve do reforme Vuka Karadžića.
Do sredine 18. veka korišćen je srpskoslovenski, prema kome je pravilno reći Vaskrs. Nakon toga, međutim, u upotrebu ulazi ruskoslovenski, tj. dolazi do ruske redakcije staroslovenskog jezika, zbog čega su reči sve više počele da se izgovaraju na ruski način, sa slovom „o“ u prvom slogu.
Na taj način smo dobili: Voskresenije, voskresnuti, voskrese, piše Istorijski zabavnik.
U govornom jeziku „v“ u rečima kao što su Vaskrs i vaistinuje postalo je „u“, pa tako danas većina kaže Uskrs i uistinu, umesto prethodnih oblika. S druge strane ljudi će vam čestitati „Uskrs“ sa rečima „Hristos vaskrse“, ali to nije ni prva ni poslednja nekonzistentnost u srpskom govornom jeziku.
Stav pravoslavne crkve
Mada mnogi pravoslavni sveštenici govore Uskrs u crkvenom kalendaru stoji da pravoslavci ove godine u nedelju 16. aprila slave vaskrsenje gospoda Isusa Hrista – Vaskrs.
„Ovaj oblik je bliži originalnom staroslovenskom izrazu, i potpuno saglasan crkvenoslovenskom VO-skresenije. Koliko se ovaj način izražavanja sačuvao u crkvenoj svesti svedoče i nazivi drugih praznika koji počinju istim prefiksom kao što su VA-znesenje, VA-vedenje i drugi.
Teško je da ćete čuti da neko kaže praznik Uznesenja ili Uvedenja, a većina će reći Uskrs“, objasnio je za Istorijski zabavnik Ivan Neđić, profesor pripravnik Bogoslovije Svetog Arsenija u Sremskim Karlovcima.
Bonus video:
Veliki petak u domu Mirke Vasiljević