Na praznik kojim se obeležava dan stradanja Isusa Hrista, postoji verovanje da jedno povrće ne bi trebalo da se nađe na trpezi
Veliki petak jedan je od najvećih hrišćanskih praznika i obično se naziva najtužnijim jer je na ovaj dan obeležava smrt Isusa Hrista.
Kao i u slučaju svih velikih praznika, Veliki petak prati mnogo narodnih običaja koji su se održali vekovima u sklopu praznovanja i iščekivanja Uskrsa, najradosnijeg dana za vernike.
Neki od takvih običaja su:
- zabranjeno je kuvanje
- zabranjeno je da se mesi hleb
- zabranjeno je da se pali vatra
- čisti se cela kuća, pa se baca metla
- izbegava se vino (jer je ono simbol Hristove krvi)
- ne pere se kosa
- devojka krade sveću iz crkve jer se veruje da će usniti budućeg muža ako je stavi na jastuk
Malo je, međutim, poznato verovanje da na Veliki petak ne bi trebalo jesti – beli luk. Ono se održalo u pojedinim delovima Srbije, a pretežno u Sremu.
Naime, beli luk na našim prostorima ima dugu tradiciju upotrebe radi teranja nečistih sila.
U prošlosti ljudi su verovali da ovo povrće ima snažnu magijsku moć i da tera demone i zlo, pa se tako ono povezuje s teranjem vampira. Zbog svega toga, gotovo da nije u davnim vremenima bilo gazdinstva u kom se beli luk nije uzgajao.
Međutim, kako su ljudi verovali da na Veliki petak – dan žrtve Isusa Hrista – zlo i nečastive sile ne mogu prići nikome, dugo je opstajao običaj da oni koji zaista veruju ne jedu beli luk na ovaj dan.
NE PROPUSTITE
