Dok se mrežama širi bizaran mit za proizvodi koje decenijama koristimo kako bismo zaštitili kožu od negativnih efekata sunčevih zraka izazivaju karcinom, obratili smo se dermatovenerološkinji dr Jovani Pešić kako bi nam objasnila šta se tačno dogodi kada sunčevi zraci prodru u (ne)zaštićenu kožu i odgovorila na ključna pitanja o SPF kremama.
Letnji dani znače i više sunčanih sati tokom dana, pa smo izloženiji suncu i samim tim – raste rizik od opasnosti koje UV zraci nose sa osobom.
Nije neophodno naglašavati koliko je zaštita od štetnih efekata sunca važna jer je veliki broj istraživanja dokazao da izlaganje njegovom zračenju može doprineti nastanku raka kože, kao i brojnim dermatološkim problemima.
Stručnjaci savetuju da kreme za zaštitnim faktorom koristimo, štaviše, tokom čitave godine, dok se tokom leta to podrazumeva, što još bizarnijom čini najnoviju teoriju zavere koja se širi društvenim mrežama. Verovali ili ne, poznati strani influenseri tvrde da – SPF kreme izazivaju rak.
Zabrinutost zbog navodne veze između krema protiv negativnog dejstva sunca i kancera raste među lakovernima i nedovoljno informisana, pa je tako tokom maja samo na američkom tlu pretraga pitanja "Da li sunce izaziva rak kože" na Guglu porasla za čak 170 posto.
Kako prekomerno izlaganje suncu utiče na kožu?
Na koji način sunce utiče na kožu i doprinosi raku kože odavno je poznato, zahvaljujući velikom broju studija koje su sprovele relevantne ustanove širom planete. Zbog toga je krema za zaštitnim faktorom neophodna prilikom izlaganja UV zracima jer nekada prirodni zaštitni mehanizmi, jednostavno, nisu dovoljni.
Kako za Glossy objašnjava dr Jovana Pešić, specijalistkinja dermatovenerologije, već kada koža pocrni – izvesna šteta je načinjena.
– Naša koža ima određene protektivne mehanizme koji se trude da je zaštite od izlaganja suncu, a ogledaju se, između ostalog, u tamnijoj prebojenosti naše kože, odnosno crnjenju. Treba biti svestan činjenice da, kada je koža potamnela, ona je već oštećena – naglašava dr Pešić.
Na pitanje šta dešava kada se duža dugo izlaže suncu nezaštićena, ona nam je otkrila na koji način dolazi do narušavanja normalnog stanja kože i porasta rizika od raka, kao najteže posledice, odnosno veće verovatnoće da će nastati bore, hiperpigmentacija, pucanje kapilara, alergijskih reakcija...
– Nakon dugotrajnog i višegodišnjeg izlaganja suncu ili učestalih opekotina, dolazi do mutacija na DNK, koje mogu dovesti do nastanka prekancerskih i kancerskih lezija. Pored toga, dolazi i do degradacije ektracelularnog matriksa, i jako važnih proteina kao što su kolagen i elastin, čiji nedostatak dovodi do pojave linija i bora – ističe dr Pešić.
– Kod kože koja je dugotrajno izlagana suncu dolazi i do pojave hiperpigmentacija, odnosno fleka, ali i proširenja krvnih sudova i popucalih kapilara. Treba napomenuti da su sva ova oštećenja posledica kumulativnog dejstva UV zraka, stoga i savetujemo zaštitu od najranijeg uzrasta.
Prema njenim rečima, treba imati u vidu i akutne oblike oštećenja, koji doprinose većem riziku od karcinoma.
– Kod određenih ljudi može doći i do pojave alergijskih reakcija, koje su najčešće imunološki posredovane, a podstaknute fotoekspozicijom. Još jedan od akutnih formi oštećenja jesu i opekotine, koje predstavljaju trenutnu reakciju na preterano izlaganje suncu, a mogu biti različitog stepena oštećenja. Svaka opekotina povećava rizik od nastanka malignih oboljenja kože tokom života – kaže dr Pešić.
Šta se dešava u koži zaštićenoj SPF kremom pri kontaktu sa suncem?
Specijalistkinja dermatovenerologije dr Jovana Pešić objašnjava za Glossy da je primena krema jedan od više metoda zaštite koje stručnjaci preporučuju kako bismo sačuvali kožu u sunčanim danima.
– Kreme sa zaštitnim faktorom su samo jedan od saveta za zaštitu kože od dejstva sunčevih zraka. Inicijalno savetujemo izbegavanje ekspozicije u najtoplijim periodima dana od 11 do 16. Zatim korišćenje fizičke barijere odnosno garderobe, šešira, naočara za sunce – kaže ona.
Što se tiče konkretno SPF krema, one su još jedan važan vid očuvanja zdravlja kože pri kontaktu sa suncem, a dr Pešić izdvaja dva oblika filtera koje treba imati u vidu pri odabiru proizvoda za zaštitu.
– Kada ne možemo da zaštitimo kožu, na jedan od gorenavedenih načina, onda savetujemo i upotrebu krema sa zaštitnim faktorom. Postoje dve vrste filtera u kremama , a to su neorganski ili fizički ili mineralni faktori i organski ili hemijski faktori. Treba napomenuti da su obe vrste hemijska jedinjenja, tako da je zabluda reči da je nešto hemija, a drugo nije – napominje.
Mineralna ili hemijska krema za zaštitu od sunca?
– Mineralni ili fizički faktori su, najpre, titanijum-dioksid i zink- oksid i oni prave fizičku protekciju, odnosno odbijanju sunčeve zrake od naše kože, dok hemijski filteri, ima ih jako puno, neutrališu sunčeve zrake, pretvarajući ih u toplotu. Razlika je samo u načinu kako određeni faktori štite našu kožu, a ne u tome da li su neki zdraviji, a neki nisu. Danas postoje i hibridne varijante koje predstavljaju kombinaciju obe vrste filtera u jednom proizvodu – objasnila nam je dr Pešić.
Takozvane mineralne kreme sve su popularnije i mnogi veruju da su bolji izbor od "običnih" proizvoda za zaštitu od sunca, sa čime stručnjaci nisu saglasni jer je, kako objašnjava ova dermatološkinja, suština samo u tome na koji način deluju ovi proizvodi.
– Ne bih rekla da su mineralni ili fizički faktori bolji, niti da su hemijski gori. Oni su podjednako efikasni i dobri u zaštiti naše kože od sunca, i obe kategorije imaju svoje određene prednosti. Mineralni faktori deluju odmah, dok je kod hemijskih potrebno sačekati oko petnestak minuta pre izlaganja sunčevim zracima. Mineralni često ostavljaju beli film ili se malo teže razmazuju od hemijskih. Svakako određenim kategorijama kao što su deca, trudnice, i oni sa osetljivom kožom ili određenim oboljenjima, kao što je na primer melazma, savetujemo pre upotrebu mineralnih filtera – ističe dr Pešić.
Čitati sastav SPF kreme ili ne?
– Smatram da je izuzetno teško, naspram sastava koji nam je na ambalaži dostupan, proceniti, posebno ako niste farmaceut ili tehnolog, realan sastav kreme i njene benefite ili nusefekte – naglasila je ona.
– Prvo, podaci koji su nam tu izloženi su parcijalni, imamo samo naziv nekog sastojka, a ne i njegovu koncentraciju, koja je u mnogim slučajevima presudna, da možemo da zaključimo da li je nešto dobro ili nije. S druge strane, previše polovičnih informacija koje nam se svakodnevno nude, prave određeni bauk od nekih sastojaka, pa onda smatramo da oni ne treba da postoje u proizvodu, a pritom i ne znamo šta je njihova uloga, da li su oni zaista problem ili je to posledica marketinških trikova – ističe dr Pešić.
Često imamo priliku da vidimo dramatične naslove poput "Ako vidite ovaj sastojak u kremi, ne kupujte je", ali stručnjaci ne misle da je to nešto čime treba da se opterećujemo ukoliko nismo upućeni u mehanizam delovanja supstanci koje se koriste pri izradi kozmetike.
– Mislim da prosečan korisnik ne treba da se zamajava čitanjem sastava, jer to nam neće puno pomoći. Verujem da je jako važno izabrati proizvod koji odgovara problemima, tipu naše kože, kao i da, ako ima određene dileme, što je normalno, posavetuje se sa svojim dermatologom o individualnim pitanjima i savetima – objasnila nam je dermatovenerološkinja.
– Problem današnjeg vremena je što smo svedoci plasiranja informacija koje nisu potkovane relevantnim naučnim izvorima, a koje za cilj imaju izazivanje straha i panike, kao i prodaju nedovoljno testiranih i proverenih proizvoda – napominje ona.
Na kraju krajeva, ukoliko kupujete u proverenim drogerijama i apotekama, dobijate proizvod čiji su sastojci testirani u brojnim istraživanjima.
– Ono što bih naglasila je da iza proizvodnje, kao i regulative krema sa zaštitnim faktorom stoje velike dermatološke kuće, ali i regulatorna tela, koja nekoliko puta godišnje rade proveru sastojaka, formulacija i zahtevaju naučne studije. Ukoliko se u njima primeti da nešto nije adekvatno za ljudsko zdravlje ili našu životnu sredinu, odmah dolazi do promene i povlačenja spornih porizvoda – podseća dr Pešić. – U mnogim zemljama kreme sa zaštitnim faktorom spadaju u kategoriju leka, a ne samo kozmetike.
* Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO
Šta da radite kada izgorite na suncu?