SMRT joj je došla po verenika čim je rekla "da": Poslednja princeza od Velsa pre Kejt i Dajane bila je OBOŽAVANA kao one

Dosadna, staromodna i "ne baš kraljevska kao mi ostali", kako ju je princeza Margaret jednom prilikom opisivala, poslednja princeza od Velsa pre nego što je ledi Di dobila ovu titulu bila je žena zanimljivog života i jednako voljena kao dame koje su kasnije bile princeze od Velsa – Kejt Midlton i princeza Dajana.

Rođena je kao princeza Viktorija Meri od Teka u Kensingtonskoj palati 1867. godine, u prostoriji u kojoj je njena daleko poznatija rođaka i imenjakinja kraljica Viktorija, takođe, došla na svet 48 godina i dva dana ranije.

Kraljica je došla da je poseti i zapitala da je mala Viktorija Meri "vrlo fina, veoma lepa i da ima dosta kose".

 

Ćerka je princa Frensisa, vojvode od Teka, i njegove supruge princeze Meri Adelejd od Kembridža.

 

Kraljevsko siromaštvo princeze Viktorije Meri od Teka

U svakom slučaju, princeza Viktorija Meri krštena je u Kraljevskoj kapeli u Kensingtonskoj palati, a njeno odrastanje bilo je "veselo, ali prilično strogo", kako je zapisano u istorijskim izvorima. Bila je najstarije od četvoro dece i jedina ćerka, a naučila je da bude čvrsta, diskretna i taktična dok je brinula o mlađoj braći.

Igrali su se s rođacima, decom princa od Velsa, koji su bili njiovog uzrasta, a školovala se kod kuće, uz pomoć majke i guvernante. Merina majka provodila je s decom mnogo više vremena nego žene njenog staleža u to vreme i bavila se humanitarnim aktivnostima, posebno siromašnima.

 

Iako je bila prapraunuka Džordža III, smatrana je manje važnim članom britanske kraljevske porodice jer njen otac nije imao značajno imanje ili nasledstvo pošto je njegovih roditelja bio morganatski. To je značilo da su bili nejednakog društvenog ranga, pa se muževljeve titule i povlastice u njemu nisu prenosile na suprugu i decu. Takav brak nazivan je i "levorukim" jer je mladoženja na ceremoniji držao mladinu desnu ruku svojom levom, umesto levu desnom, kao što običaj nalaže.

Uskoro je porodica zapala u dugove, pa je princ Frensis, otac princeze Viktorije Meri, preselio porodicu van Engleske 1883. Putovali su Evropom, a neko vreme su živeli u Firenci, gde je princeza pokazala interesovanje za umetnost, muzeje, crkve i galerije. Uz to je naučila nemački i francuski jezik.

U London su se vratili 1885. godine i skrasili u Čester skveru, a Meri je pomahala majci da organizuje društvene događaje, kao neformalna sekretarica.

 

 

Povratak Meri u kraljevsku porodicu

Na debitantskom balu je predstavljena 1886. godine, a to što je bila neudata britanska princeza koja ne potiče od kraljice Viktorije činilo ju je pogodnom za brak s nekim istaknutim članom dvora. Zato je uskoro princ Albert Viktor, vojvoda od Klarensa i Avondejla, njen dalji rođak i sin princa od Velsa, uskoro zatražio Merinu ruku.

Ona je pristala, uz blagoslov njegove bake kraljice Viktorije, koja joj je naklonjena, ali je njen nesuđeni mladoženja umro od gripa samo šest nedelja kasnije.

Albertov brat princ Džordž, vojvoda od Jorka, sada drugi u redu za tron iza oca Edvarda, zbližio se s Meri dok su tugovali za pokojnim princem, pa je kraljica predložila da on bude njen mladoženja. Javnost je požurivala princa da se što pre oženi i dobije potomke i buduće naslednike, pa je princ Džordž zaprosio nesuđenu snahu, a ona je pristala da se uda.

 

Uskoro su, prema izvorima, bili ludo zaljubljeni jedno u drugo, a brak je smatran srećnim. Džordž je navodno, kad god bi se razdvojili silom prilika, svakog dana pisao Meri, koju su od milošte zvali Mej od malih nogu, a nikada, za razliku od njegovog oca, nije imao ljubavnice.

 

Meri od Teka kao princeza i kraljica

Tako je Meri, udajom 1893, postala najpre vojvotkinja od Jorka, a Džordž i ona dobili su šestoro dece: Edvarda, Alberta, Meri, Henrija, Džordža i Džona. Potom je 1901. postala i – princeza od Velsa. Kraljica Viktorija preminula je iste godine, a njen sin kralj Edvard VII došao je na presto, pa je devet dana posle svog 60. rođendana sinu Džordžu dodelio titulu princa od Velsa, čime je Meri postala princeza od Velsa.

Sa suprugom je s ovom titulom pratila supruga na putovanjima po Austro-Ugarskoj i Evropi. Dok je bila princeza od Velsa, dobili su 1905. svoje poslednje dete, sina Džona, a porođaj je bio veoma težak. Iako se princeza brzo oporavila, dečak je rođen s teškim disajnim problemima.

 

Nakon Edvardove smrti, Džordž postaje kralj, a Meri njegova kraljica. Navodno je, kada joj je suprug tražio da se odrekne jednog od svojih imena, ona odlučila da bude kraljica Meri da se ne bi zvala isto kao njegova pokojna baka.

Krunisani su 22. juna 1911. u Vestminsterskoj opatiji, a potom su u više navrata išli na kraljevske turneje.

Međutim, njen naizgled idiličan život kvario je odnos sa svekrvom. Kraljica Aleksandra, tada udovica, inače se slagala s Meri, ali je bila vrlo tvrdoglava. Navodno je još na Edvardovoj sahrani insistirala da u protokolu bude važnije od snahe, trebalo joj je mnogo vremena da napusti Bakingemsku palatu i zadržala je kraljevski nakit koji je trebalo da prosledi novoj kraljici.

 

Meri je važila za najveću podršku kralju, što se nastavilo tokom čitave njegove vladavine i u posebno teškim trenucima, poput Prvog svetskog rata. Savetovala ga je i koristila svoje bogato poznavanje istorije, a on je cenio njenu inteligenciju, diskreciju i moć rasuđivanja. U svim aktivnostima posle rata, i tokom građanskih nemira, irske borbe za nezavisnost i rastućih tenzija u Indiji, bila je smirena i samouverena i narod na Ostrvu ju je izuzetno voleo.

Nakon Džordžove smrti 1936. godine, kraljica Meri postala je Njeno Kraljevsko Visočanstvo Kraljica Majka. Posebno su se učvrstile simpatije građana prema njoj kada je bila među onima koji su se protivili braku njenog sina Edvarda s američkom glumicom Volis Simpson jer je bila razvedena žena.

 

Nije Meri uspevala da shvati zašto Džordž stavlja ljubav ispred svojih kraljevskih obaveza. Iako su je kralj Džordž V, koji je nasledio bratovljevu titulu posle abdikacije, i njegova supruga zvanično primili, Meri nikada nije htela da se sretne s Volis ni privatno ni javno.

 

Preminula je 24. marta 1953. godine, u snu, u 86. godini, samo deset nedelja pre krunisanja njene unuke kraljice Elizabete II.

 

* Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

BONUS VIDEO

Princ Vilijam sasvim drugačije shvata vladavinu