77 godina su jedno drugom bili sav svet: Slatko-gorka ljubavna priča najvoljenijeg predsednika i prve dame u istoriji

Američki mediji javili su da je u 97. godini preminula Rozalin Karter, nekadašnja prva dama i supruga bivšeg američkog predsednika Džimija Kartera.

Jednoj od najvoljenijih prvih dama u istoriji Amerike poslednji pozdrav uputile su mnoge poznate ličnosti, a među njima i njene naslednice na ovoj funkciji Melanija Tramp i Mišel Obama.

Kako pišu strani mediji, Rozalin Karter oprostila se od svog supruga Džimija Kartera (99) i porodice nedavno, nakon što je prebačena na palijativnu negu u Džordžiji.

Najdugovečniji par u predsedničkoj istoriji Amerike sreo se još u ranom detinjstvu, kada je Karter imao tri godine, a Rozalin je bila novorođenče, a svoju 77. godišnjicu braka proslavili su u julu ove godine.

 

Bio je jedno od prvih ljudskih bića koje je ugledala u životu

Poticali su iz Plejnsa, gradića u američkoj saveznoj državi Džordžija, u kom prema najnovijem popisu živi manje od 800 ljudi, a u to vreme ih je bilo još manje, svega 600. Karterova majka Lilijan zapravo je pomagala svojoj komšinici Ali Smit da na svet donese ćerku Elenor Rozalin, a nekoliko dana kasnije predstavila je novorođenu devojčicu svom sinu.

Tako su Džimi i Rozalin odrastali zajedno, a ona je bila najbolja drugarica njegove mlađe sestre Rut.

Kao i u ostale delove zemlje, Velika depresija pogodila je i Plejns, pa se teška finansijska situacija Smitovih dodatno pogoršala kada je Rozalinin otac preminiuo kad je ona imala samo 13 godina. Zbog toga je rano počela da radi kako bi pomogla majci, a uz to je bila odlična učenica i upisala koledž, želeći da ispuni očevu želju da mu deca budu obrazovana.

 

Takođe dobar učenik, Džimi je sanjao da se jednog dana iseli iz Plejnsa, pa se, inspirisan ujakom koji je pohađao pomorsku akademiju u Merlindu, usmerio na vojnu karijeru.

Iako su se poznavali celog života, njihova ljubav je počela tek 1945. godine. U trenutku kada je Rozalin bila brucoškinja na Koledžu Jugozapadne Džordžije, a Džimi pohađao Tehnološki institut Džordžije, ona ga je malo bolje pogledala u njegovoj porodičnoj kući dok je nosio vojnu uniformu i ostalo je istorija. I on je malo više pažnje obratio na svoju stidljivu komšinicu, pa ju je jedne večeri pitao da izađe s njim u bioskop.

Uskoro su se i poljubili, a Džimi je bio toliko očaran da je odmah rekao majci – Rozalin Smit biće njegova supruga.

 

Uskoro su se oboje posvetili studiranju, ali je Karter već nekoliko meseci kasnije zaprosio svoju devojku, pa su se venčali u julu 1946. godine, samo nekoliko nedelja nakon što je on diplomirao.

 

Prvi izazov u braku

Prve godine braka proveli su "u pokretu", seleći se od Virdžinije, preko Havaja, Pensilvanije, Konektikata, Masačusetsa do Njujorka, gde su se na kraju skrasili. Zajedno su dobili četvoro dece: Ejmi, Džeka, Džejmsa i Donela.

Nakon što je njegov otac preminuo, Džimi se povukao iz mornarice i vratio se kući kako bi brinuo o porodičnom gazdinstvu, ali Rozalin nije bila oduševljena povratkom u zabačeni gradić u Džordžiji. Kako je napisao u svojim memoarima, Rozalin je "izbegavala da priča s njim koliko je bilo moguće". I sama je priznala da je tada imala osećaj da se najlepši deo njenog života završava i bilo joj je teško da pronađe sebe i sopstvenu ulogu u promenama koje su nastale.

 

Počela je da pomaže Džimiju u vođenju farme, brinula o finansijama, a uskoro su zajedno ušli u lokalne organizacije.

 

Prva dama vredna divljenja

Karter je sve dublje bio u svetu politike, pa je 1962. ušao u Senat, a njegova stidljiva supruga odlično se snašla u novoj situaciji. Pomagala mu je kampanji, aktivno učestvovala u njegovim promocijama i bila neumorna u podršci. Odmah se posvetila podizanju svesti o mentalnom zdravlju, oblasti koja će obeležiti i njen višedecenijski rad.

Bila je važan član kampanje i prilikom Karterove kandidature za predsednika Amerike 1976. i obišla 40 saveznih država. Nakon što je on pobedio, kada su ušli u Belu kuću, Rozalin je prekršila tradiciju i postala bliska savetnica svom mužu.

Sedela je na sastancima Kabineta, davala dragovene savete, učestvovala u svim turnejama po svetu, a pridružila se bivšim prvim damama Beti Ford i ledi Bird Džonson u neuspešnom pokušaju da "proguraju" Amandman o jednakim pravima.

 

Toliko je bila važan deo Džimijevog predsednikovanja da su je mnogi nazivali "njegovim savršenim nastavkom".

 

Zajedno od rođenja do smrti – i kasnije

Nakon što su napustili Belu kuću, Rozalin i Džimi Karter nastavili su zajedno da rade, istakavši se u brojnim humanitarnim akcijama i kampanjama.

 

Zajedno su pomogli da se izgradi 4.000 domova za siromašne širom planete, a Karter je 2002. dobio i Nobelovu nagradu za mir, za svoj višedecenijski rad na podržavanju demokratije i ljudskih prava, što sigurno ne bi uspeo bez podrške njegove Roze, kako ju je zvao.

 

Nakon što je bivšem predsedniku Amerike 2015. dijagnostikovan rak, ova vest je izbacila par iz koloseka, ali su i u poznim godinama ostali jaki i još više se zbližili tokom njegovog lečenja.

Još tih dana, par je odlučio gde će jednog dana počivati – razume se, zajedno. Napravili su plan da će biti sahranjeni ispod vrbe na zemljištu njihove kuću Plejnsu, gde je njihova priča počela.

– Rozalin je bila moj ravnopravni partner u svemu što sam ikada postigao. Dala mi je mudre smernice i ohrabrenje kad mi je to trebalo. Sve dok je Rozalin bila na ovom svetu, uvek je tu bio neko da me voli i podržava – rekao je nakon smrti supruge Džimi Karter, koji je od februara pod palijativnom negom.

 

BONUS VIDEO

Ko je zapravo ubio Kenedija?