Analize su potvrdile ono što se manje-više pretpostavljalo, a otkriveno je i koji narodi u okruženju su najsličniji stanovnicima naše zemlje
Osmanlije su se na Balkanu zadržale vekovima, a teritorijom današnje Srbije vladale su čak pet stotina godina, zbog čega se često može čuti da smo im veoma slični genetski.
Iako se genetika uglavnom ne može vezati za jedan narod i ne postoji nešto što bi se nazvalo srpskim, turskim, norveškim ili španskim genima, postoje karakteristike koje su zajedničke ljudima koji žive na istom prostoru.
Imajući to u vidu, da li je moguće da su današnji Srbi i Turci zaista slični na ovom planu?
U Centru za forenzičku i primenjenu molekularnu genetiku Biološkog fakulteta rade se tri vrste analiza pomoću kojih se utvrđuje nečije poreklo, zahvaljujući čemu možemo da saznamo mnogo o svojim praprecima i o tome odakle su došli na ove prostore.
Dr Milica Keckarević Marković, s Katedre za biohemiju i molekularnu biologiju, nedavno je za Jutarnji program RTS-a govorila o nalazima do kojih su oni došli i otkrila da su ljudi u Srbiji "najsličniji narodima s kojima delimo i jezik".
– Na Biološkom fakultetu u Beogradu se po najnovijim metodologijama analize ipsilon hromozoma i mitohondrijalne DNK rade već dugi niz godina. Radi se o uniparentalni markerima, odnosno, preko ipsilon hromozoma prati se poreklo osoba muškog pola po muškoj liniji, a preko mitohondrijalne DNK, koju poseduju i žene i muškarci, prati se poreklo po ženskoj liniji – istakla je ona.
– Zbog toga što se ipsilon hromozom prenosi sa oca na sina praktično nepromenjen, tako iz generacije u generaciju predak po muškoj liniji i njegov potomak imaju praktično identičan ipsilon hromozom. On se može promeniti zahvaljujući mutacijama, ali te promene su toliko spore da se može pratiti dalje praporeklo – naglasila je dr Keckarević Marković.
- Kojoj haplogrupi pripadaju stanovnici Srbije?
Kada je reč o haplogrupama, grupama sličnih haplotipa koji imaju zajedničko poreklo, prate se te linije ipsilon bhromozoma, tj. mitohondrijske DNK koje se međusobno razlikuju u jednoj ili više varijanti u sekvenci molekula DNK.
– Kada imamo istu haplogrupu, onda smo mi po tom jednom svom pretku srodniji nego sa osobom koja pripada različitoj haplogrupi. Sve haplogrupe će se na kraju sresti u jednom zajedničkom pretku, ali tokom vremena se dešavaju mutacije, one se akumuliraju i na taj način dolazi do razdvajanja haplogrupa. Mi na taj način u stvari možemo da pratimo koje je zajedničko poreklo, na primer, neke dve osobe i koliko godina unazad – ističe ova biološkinja.
Prema njenim rečima, analiza je pokazala ono što smo i pretpostavljali.
– Na osnovu do sada dobijenih rezultata analize ipsilon hromozoma halpogrupe populacije na teritoriji Srbije i određenih regiona za koje se smatra da su ishodišta srpske populacije, kao što su na primer Stara Hercegovina i Kosovo i Metohija, potvrđeno je ono što se generalno znalo i ranije – kaže dr Keckarević Marković.
Najzastupljenija haplogrupa prisutna kod Srba je haplogrupa I2 a1 b3, koja je nastala pre nekih 1.800 godina na teritoriji koja se smatra ishodištem Slovena, teritoriji između današnje Belorusije, Poljske i Ukrajine.
Toj haplogrupi, kaže ona, pripada nekih 30 do 40 odsto Srba, a prisutna je i kod pripadnika drugih naroda koji ovde žive.
– Praktično najsličniji smo sa narodima sa kojima delimo i jezik – kaže biološkinja, a ovi rezultati demantuju čestu tezu da je genetička struktura promenjena zbog dugotrajne vladavine Osmanlija.
Dr Keckarević Marković dodaje da su ove analize genoma vrlo pouzdane, ali je problem u intepretaciji i nestručnim analizama.
– Same analize su pouzdane, mada postoje one koje daju manje detalja i ostavljaju prostora za više spekulisanja ili one koje daju više detalja i ne ostavljaju mnogo prostora za, u stvari, izmišljanje teorija o poreklu – objasnila je.
Kako je nešto ranije Milan Rajevac, rukovodilac Srpskog DNK projekta, istakao za Tanjug, zabluda je da su geni mnogo pomešani s "turskima".
– Moguće je da postoji određeni procenat haplogrupa koje su Turci preneli na Balkan, ali to nije utvrđeno. Čak i kod Bošnjaka je neznatan genetski upliv Turaka – kaže Rajevac i dodaje da Srbi, Crnogorci, Bošnjaci i Hrvati imaju vrlo sličnu genetiku i da su I2a i I1a najbrojnije haplogrupe kod svih tih naroda.
BONUS VIDEO
Roganović otkrio zašto se alergija ne javlja samo zbog genetskih predispozicija