Mnogi roditelji sebi postavljaju pitanje, da li i kako možemo da prepoznamo da je naše dete nadareno za nešto?
Kijo Morse je postao otac pre punih 30 godina. On tada nije shvatio da je razvoj njegovog deteta drugačiji od razvoja njegovih vršnjaka. Sa 10 dana, Morseova ćerka je bila toliko bistra da je porodični prijatelj rekao da je način na koji ga gleda „previše čudan“.
Sa 6 meseci je vrlo jasno rekla „Zdravo tata“ i, iako nije ponovo progovorila do 13 meseci, imala je rečnik da ispriča kompletne priče dva meseca kasnije.
Sa 18 meseci tražila je da joj pokažu kako da veže cipele. Sa dve i po godine bila je u stanju da piše slova abecede, a sa 6 godina je shvatila kako da vozi bicikl samo posmatrajući svoje prijatelje.
- I pomislio sam da je moja trogodišnjakinja nekako izvanredna – ili barem smešna – kada sam je zatekla kako lepi moje mini jastučiće po toaletu u kupatilu jer je mislila da su to velike nalepnice - rekao je on.
Pretpostavljam da većina roditelja u nekom trenutku razmišljaju o ideji da je njihovo dete posebno ili talentovano na neki način. Svi roditelji ponosno dele priče o slatkim ili naizgled izuzetnim stvarima koje su njihovi mališani radili dok su rasli.
Ali da li ti nezaboravni trenuci ili dostignuća u životu našeg deteta ukazuju na darovitost? Da li činjenica da smo skoro uplašeni naše pametne i talentovane dece znači da imamo posla sa čudom?
Kada se dete smatra natprosečno inteligentnim (darovitim)?
Nacionalna asocijacija za darovitu decu u Vašingtonu tvrdi da, iako postoji mnogo definicija darovitosti, sve one uključuju zajednički element, a to je:
- Nadarena osoba je neko ko pokazuje, ili ima potencijal da pokaže, izuzetan nivo performansi u jednoj ili više oblasti izražavanja.
- Darovita deca su često vođe, jer se razvijaju asinhrono ili „nesinhrono“ interno i eksterno - kaže psiholog Linda Kreger Silverman, direktor Centra za razvoj darovitih dece u Denveru, u Koloradu.
Njihova stopa kognitivnog razvoja je mnogo brža od njihovog fizičkog razvoja, što ih čini ranjivijim jer mogu postati svesni informacija sa kojima nisu emocionalno spremni da rukuju.
U svom članku "Kako roditelji mogu da podrže nadarenu decu", Silverman kaže da što je dete pametnije, to je veća asinhronija i ranjivost.
- Možda ima 6 godina dok vozi bicikl, 13 godina dok svira klavir ili šah, 9 godina dok raspravlja o pravilima dok bira hobije i knjige, 5 godina (ili 3) kada se traži da mirno sedi.
- Dakle, možda ćete moći da razgovarate sa svojim darovitim trogodišnjakom o tome kako je nastao univerzum, a da se i dalje borite sa njim da ide na nošu - rekao je Lari Džonson, direktor razvoja marketinga i prijema u Stepingstonu, školi za nadarene u Farmington Hilsu i otac dva nadarena sina.
Postoji nekoliko koraka koji mogu da vam pomognu da procenite da li je vaše dete nadareno ili ne. Stručnjaci za obrazovanje u lokalnim školama za nadarene kažu da je prvi korak da vaše dete proceni licencirani psiholog sa iskustvom u radu sa darovitom decom.
U ovom procesu sprovode se testovi da bi se odredio koeficijent inteligencije vašeg deteta. Opšte je prihvaćeno da koeficijent inteligencije od 130 i više ukazuje na darovitost. Ali taj rezultat ne govori celu priču.
- Ako je 130 ili više, tu nema mnogo pitanja. Ako je ispod 130, onda gledamo 12 rezultata podtesta i ako vidimo 19, što je savršen rezultat, mogli bismo uzeti to dete - rekla je Morse, čije je troje nadarene dece dovelo do toga da osnuje Stepingstone.
Pored testiranja, školski administratori bi pozvali vaše dete da provede dan u školi kako bi bili sigurni da se oseća udobno u tom okruženju, a dajući iskusnim nastavnicima priliku da dalje procenjuju. Takođe bi razgovarali sa vama, slušajući dokaze o nekim od sledećih karakteristika ponašanja koje darovita deca često pokazuju.
Iako je ovo 10 najčešćih, vaspitači kažu da neće sva darovita deca pokazati sve ove kvalitete.
Karakteristike natprosečno inteligentne dece
1. Visok nivo emocija
Darovita deca reaguju na život sa većim emocijama od prosečne osobe. Oni imaju tendenciju da budu veoma strastveni u oblasti koja ih zanima i imaju sposobnost da održe tu strast tokom dužeg vremenskog perioda. Ponekad njihovo ponašanje može izgledati čak i opsesivno kompulzivno.
2. Uživa u učenju i brzo uči
„Nezasitan“ je reč koja se često koristi kada se opisuju potrebe za učenjem nadarenog deteta. Oni imaju tendenciju da imaju nezasitu radoznalost i apetit za učenjem. Oni su fascinirani knjigama i postavljaju mnoga pitanja, često i više nego što roditelj može da odgovori.
Ponekad to ispliva u pitanje zašto, zašto, zašto, zašto, zašto, a ponekad i eksperimentisanjem
- Dakle, nered može biti deo njihovog sveta i, kao i svako dete, morate ih mnogo paziti da bi ostali bezbedni - kaže psiholog.
3. Dubina percepcije
Darovita deca vide svet na drugačiji način. Imaju neobičnu perspektivu na život i iskustva i osećaju ranije od prosečnog deteta šta se dešava oko njih. Oni mogu da vide dalje od trenutka, prepoznaju obrasce i imaju sposobnost da apstrahuju i rešavaju probleme.
Oni su u stanju da uoče autentičnost ljudi i kao rezultat toga često imaju odličan smisao za humor u ranoj fazi. Darovita deca imaju tendenciju da pokažu osećaj pravičnosti i potrebu za pravdom koji se rađa iz osećaja saosećanja prema drugima.
4. Oštar osećaj za posmatranje i izvanredno pamćenje
Darovita deca su u stanju da zadrže velike količine informacija i to duže vreme. Imaju istančan osećaj za posmatranje, katalogiziraju govor tela, glasovne fleksije i druge detalje koje većina nema.
- Kada je moja najmlađa ćerka imala 2 godine, na primer, rekla mi je da ne voli da se rodi - rekao je Mors.
- Bio sam malo zaprepašćen jer nikada nismo razgovarali s njom o tome, pa sam rekao: 'Pa, čega se sećaš?' I ona je podigla ruke do glave i prošla njima niz telo i izvila oči i izvila oči i izvila se na glavu. Rekala je da je sve boli i da je bilo veoma svetlo i hladno. Rekla je: „Nije mi se svidelo i želela sam da se vratim tamo gde je bilo toplo.“
5. Sofisticirani jezik i misaoni proces
Darovita deca mogu ili ne moraju govoriti rano, ali kad god dprogovore, u stanju su da vode na razgovor na visokom nivou i filozofske razgovore. Kao rezultat toga, oni imaju tendenciju da se druže sa starijom decom i odraslima jer traže intelektualni spoj.
- Znam kada je moj sin bio mlad, više je voleo da razgovara sa svojim tetkama i stričevima ili svojim nastavnicima kada je išao u javnu školu, nego sa decom njegovih godina, jednostavno zato što je razgovor sa odraslima bio stimulativniji - rekla je Jeanne Nance, direktorka za prijem.
6. Sposobnost prepoznavanja više opcija
Više od prosečnog deteta, nadarena deca ranije prepoznaju više opcija za ponašanje, čak i one koje im nisu ponuđene. I voljni su da iskoriste te opcije. Možda je da izaberete jednu aktivnost u odnosu na drugu, da tražite nešto ili da se ne slažete sa vama.
- Zato kada polažu testove mogu imati problema jer mogu da vide više opcija od prosečnog deteta - rekao je Morse.
7. Ne voli da ponavlja ili praktikuje nešto što već zna
Darovita deca imaju tendenciju da uče putem istraživanja i ne vole da prelaze preko onoga što već znaju. Nije da ova deca ne vole učenje napamet; jednostavno im se ne sviđa kada su već nešto naučili da to ponavljaju.
- Na primer, vole da uče brojeve i slova abecede sa 3 godine. Ali sa 5 godina, kada se ove stvari uvode u vrtić, dete je više nije zainteresovan jer ih već poznaje - objasnio je Morse.
8. Perfekcionista
Darovita deca imaju sposobnost da razumeju šta je savršeno u situaciji, što može dovesti do frustracije za njih ako veruju da ne mogu da postignu taj standard. Pošto žele da urade stvari dobro, možda neće biti voljni da pokušaju određene zadatke.
9. Istrajnost
Kada je u pitanju bavljenje svojim strastima, nadarena deca se toga drže. Oni pokazuju trajnu strast da nešto smisle i da nauče sve što mogu u oblasti njihovog interesovanja.
10. Viši nivo osetljivosti
Darovita deca su emocionalno osetljivija od prosečnog deteta. Oni mogu biti veoma saosećajni, sa moralnom osetljivošću prema sebi.
- Oni su skloni da budu veoma empatični i mnogo toga je povezano sa tom sposobnošću da posmatraju i prepoznaju govor tela, tonove glasa, sve one stvari koje su povezane sa komunikacijom. Oni zaista umeju da čitaju ljude - rekao je Morse.
Dakle, dok sami procenjujete svoju dragocenu decu, samo imajte na umu da ove karakteristike mogu biti očigledne i kod nedarovite dece.
- Kada govorite o mladoj darovitoj deci, uvek govorite o više od prosečnog deteta. Ne radi se o tome da nadarena deca imaju karakteristike koje drugi ljudi nemaju, već su samo dublja, bogatija, ponekad i održivija. Postoji više strasti za učenje i ono dolazi ranije - rekao je Porter.