44,5 posto očeva u Srbiji NE PLAĆA ALIMENTACIJU: Poražavajući podaci o finansijskoj nezavisnosti majki u našoj zemlji

Samo polovina onih tata koje plaćaju alimentaciju to čini redovno, a više od četvrtine majki mora da se pravda partneru na šta troši novac

Nevladina organizacija Centar za mame sprovela je tokom februara meseca istraživanje nazvano "Finansijska nezavisnost mama u Srbiji: Pravo na svoj dinar".

Kako je pokazalo istraživanje, ekonomsko nasilje, koje predstavlja jednu vrstu psihičkog nasilja, prisutno je u srpskim porodicama.

U njemu je učestovalo 2.381 mama iz svih krajeva Srbije, a utvrđeno je da svakoj desetoj mami (10,5%) partner ograničava pristup novcu, dok 14,2% partnera/muževa smatra da ima pravo da svojim ženama određuje koliko im je novca “dovoljno”.

 

Istraživanjem je otkriveno i da:

 

• više od četvrtine majki (26,4%) mora da se pravda svom partneru o tome gde su potrošile novac
• svakoj petoj mami u Srbiji (20,4%) partner ne dozvoljava da kupi ono što želi
• 5,2% njih je bilo primorano da na zahtev partnera i protiv svoje volje pozajmi novac ili proda neku dragocenost
• 26% mama nije zadovoljno načinom na koji se raspolaže novcem u njihovom domaćinstvu
• 29,4% mama nema kontrolu nad finansijama svoje porodice
• 17% mama se ne oseća bezbedno pored svojih partnera

 

Što se tiče podataka o iskustvima mama koje nisu u partnerskoj zajednici, podaci su poražavajući:

 

• samo polovina mama (53,3%) izjavila je da bivši partneri ispunjavaju svoju zakonsku obavezu prema deci i daju alimentaciju
• 44,5% njih to ne radi
• u 2,2% slučajeva alimentaciju plaćaju - roditelji bivšeg partnera
• od polovine koja plaća alimentaciju, to redovno čini još manje - 53,8% njih (samo četvrtina onih koji bi trebalo)
• najveći broj bivših parova se za visinu alimentacije dogovorilo sudskim putem (45,6%)
• preko trećine se dogovorilo samostalno (36,1%)

 

– U našem društvu se o ekonomskom nasilju kao obliku rodno zasnovanog nasilja veoma malo priča, iako ono predstavlja ozbiljnu pretnju po ekonomsku sigurnost i samostalnost mama. Neki od vidova ovog nasilja su toliko dugo prisutni u našem društvu, da su postali normalan oblik ponašanja u partnerskoj zajednici, što je veoma zabrinjavajuće. Istraživanje je pokazalo da trećina mama ima manje prihode otkako su mame, nego što su imale pre dece, a kako se rođenjem deteta često stvara nova dinamika u porodici, bitno je da mame u tom trenutku budu finansijski stabilne – ističe Jovana Ružičić, osnivačica i direktorka Centra za mame.

Kako je ona dodala, zadovoljstvo raspodelom novca u porodici utiče na mame, a i na to da li i kako razmišljaju o potomstvu.

– Svaka četvrta mama je rekla da to utiče na odluku o daljem rađanju. Kako je natalitet uvek tema od interesovanja šire javnosti, želimo da skrenemo pažnju na to da je bitno da svi gradimo društvo gde su statistike do kojih je došlo istraživanje bolje i ravnopravnije – objasnila je Jovana Ružičić.

 

Ona je istakla da to možemo učiniti zalaganjem da postoje bolji uslovi da žena završi formalno obrazovanje i nakon što postane mama, da se više poštuju radna prava mama i dosledno sankcionišu oni koji ih ne poštuju, da se poslodavci stimulišu poreskim olakšicama pri povratku mama sa porodiljskog odsustva kako bi se povećale šanse da mama ne dobije otkaz kada se vrati sa porodiljskog, da mame tokom porodiljskog odsustva ne primaju platu koja je manja od one koju su imale pre toga, da se poveća broj vrtića i da mesta u njima budu otvorena i za decu nezaposlenih mama jer jedino tako one mogu da pronađu posao, da postoji državni alimentacioni fond na koji mame mogu da se oslone ako bivši partner ne plaća alimentaciju…