Bila je popularnija nego Džeki Kenedi, obožavana na svakom koraku, ali tako nesrećna, tako usamljena, tako izgubljena...
Malo je ljudi u industriji zabave koji mogu da se pohvale da su ostajale na samom vrhu i bile jednako uspešne u svim razdobljima svoje karijere, doku se menjali trendovi u muzici, modi i, uopšte, u jeku najvećih kulturnih promena.
Kod nas bi dobar primer mogao da bude Zdravko Čolić, u svetu najverovatnije Madona i neki od legendarnih britanskih rokera poput Mika Džegera.
Dileme nema — među njima je i Dalida.
Jolanda Kristina Điljoti rođena je u Kairu 17. januara 1933. godine, u porodici italijanskih doseljenika. Njen otac Pijetro bio je prva violina Opere u Kairu, dok je majka Đuzepina bila vrsna krojačica. Od oca je nasledila ljubav prema muzici, baš kao i njena braća Bruno i Orlando, koji je danas ugledni pariski muzički producent.
Obrazovala se u katoličkim školama u Kairu, a vrlo rano počela je da se izdvaja lepotom. Zato se već 1951. godine prijavila za prvo takmičenje za mis, a već 1954. godine postala je Mis Egipta. Ovaj uspeh otvorio joj je mnoga vrata, a samo nekoliko meseci kasnije preselila se u Pariz.
Po preseljenju u Evropu, odabrala je umetničko ime Dalila, a potom ga preinačila u ono po kom je danas zna ceo svet — Dalida.
Nije joj sve padalo s neba: vredno je učila francuski, živela u oskudici, a zahvaljujući vrednom trudu napravila je i prve glumačke korake. Međutim, njeni nastupi u kabareu na Jelisejskim poljima bili su ti koji su joj dali još jednu mogućnost: karijeru u muzici.
Već prvi Dalidin hit Madonna bio je izuzetno uspešan, a naredni — Bambino — za godinu da je rasprodat u 300.000 primeraka,d ao joj prvu zlatnu ploču i zadržao se 46 nedelja u prvih deset francuske top-liste.
Uspešno se prilagođavala promenama u muzičkim žanrovima, pa je šezdesetih pevala tradicionalnu grčku pesmu Darla Dirladada, a sedamdesetih snimila više albuma u disko stilu.
Menadžer Ele Ficdžerald ponudio joj je u Americi petnaestogodišnji ugovor, što je Dalida odbila. Bila je zvezda kakva se retko viđa: pevala je na deset jezika (francuskom, italijanskom, arapskom, nemačkom, španskom, herbrejskom, grčkom, japanskom, holandskom i engleskom), punila je parisku "Olimpiju" po mesec i po dana zaredom, nastupala u "Karnegi holu", imala turneje po skoro svim kontinentima. Više puta je posetila i Jugoslaviju, između ostalog i na prvom Festu 1971. godine.
Tokom bogate karijere objavila je 38 studijskih i četiri albuma uživo, čak 80 kompilacija pesama i više stotina singlova.
Dalida je obožavala svet, a svet je obožavao Dalidu — 1976. godine proglašena je Ženom godine u Kanadi, a iza nje se na listi našla Džeki Kenedi!
Osamdesetih je već počela sve ređe da se pojavljuje u javnosti, a spekulisalo se da Dalida prolazi kroz težak period. Pevačica je, inače, oduvek imala ogromne probleme sa samopouzdanjem: od rođenja je imala loš vid, a roditelji su joj vezivali oči gazom kako bi joj oči odmarale. Posle jedne infekcije oka ostala je trajno razroka, zbog čega su je deca surovo ismevala svakodnevno.
Nije pomoglo ni to što je nosila naočare za vid, pa je — uprkos tome što je imala titulu Mis Egipta — Dalida uvek bila vrlo nesigurna u svoj izgled.
Uz to, njen privatni život često je bio obojen bolom. Tako je 1979. godine njen bivši suprug i ugledni radijski voditelj Lusijen Moris oduzeo sebi život, a u narednim godinama je izgubila majku i, potom, blisko prijatelja i izraelskog pevača Majkla Branta, koji je, takođe, izvršio samoubistvo. Potom se 1983. godine ubio i njen partner Ričard Šanfre, poznati glumac, a mediji su je zbog toliko tragedija u njenom životu nazvali Prokleta Dalida.
Nakod svih bolnih životnih iskustava, pevačica je zapala u duboku depresiju, a već je od ranije patile od bulimije nesanice. Planeta ju je obasipala ljubavlju, ali je Dalida osećala ogromnu prazninu i tugu, a sve se pogoršalo kada joj se vratio problem s vidom 1985. godine.
Nije više mogla da izdrži svetla reflektora, pa se klonila javnosti i uvek skrivala iza ogromnih naočara za sunce.
Posle dve operacije, poslednji put je nastupila u Antaliji 1987. godine, a sao nekoliko dana kasnije — 3. maja 1987. godine — oduzela je sebi život, u 55. godini. Popila je veliku količinu tableta, a iza sebe je ostavila poruku "Život je nepodnošljiv. Oprostite mi".
Kako su kasnije pisali upućeni, Dalida se plašila mraka i uvek je spavala pored uključene lampe. Te poslednje noći, lampa je isključena.
Sahranjena je u Monmartru, u kom je jedan trg nazvan po njoj, a njen grob svake godine posećuju hiljade ljudi. Na mesto gde počiva Dalidino telo nalazi se kobra, egipatski simbol koji je vraća zemlji u kojoj je rođena.