Svaka trudnica u nekom trenutku prvog trimestra trudnoće nauči šta je dabl test, kada se izvodi, zbog čega, kao i kakvi su naredni koraci u slučaju lošijih rezultata. Saznajte najvažnije stvari o dabl testu!
Trudni ste, presrećni ste, ako nemate jutarnje (ili dnevne, večernje) mučnine — imate mnogo sreće — ali i da ih imate, znate i sami da će verovatno proći nakon trećeg meseca trudnoće... Međutim, naravno da svaka trudnica sebi često postavi neizbežno pitanje: da li je sve u redu s mojom bebom?
Tokom trudnoće, odlasci ginekologu i ultrazvučni pregledi su neophodni, a u moru stvari koje ćete tokom najlepšeg perioda naučiti jeste i da postoje testovi koji vam pomažu da saznate da li, eventualno, postoji neki problem na koji niste mogli da utičete.
Najvažniji skrining test koji ćete uraditi u tom periodu jeste dabl test.
1. Šta je dabl test?
Dabl test je skrining test prvog trimestra, kojim se prepoznaje ukoliko kod bebe postoje neke hromozomske abnormalnosti.
Dabl testom se utvrđuje verovatnoća postojanja najčešćih hromozomopatija:
- Trizomija 21 (Daunov sindrom)
- Trizomija 18 (Edvardsov sindrom)
- Trizomija 13 (Patau sindrom)
2. Kad se radi?
Dabl test se radi u periodu od 11. do 14. nedelje trudnoće. Najčešće je u pitanju 12. nedelja trudnoće.
3. Kako se izvodi dabl test?
Dabl test je neinvanzivni biohemijski test za koji su najbitniji podaci ultrazvučnog pregleda i parametara dobijenih iz krvi trudnice. Pre laboratorijskih analiza, radi se ultrazvučni pregled kod vašeg izabranog ginekologa. Idealno je da se vadi krv istog dana, ali analize se mogu uraditi i u roku od četrdeset osam sati nakon ultrazvuka.
Ginekolog pomoću ultrazvuka utvrđuje položaj i stanje placente, srca, a veoma važno je utvrđivanje prisustva nosne kosti. Naime, ona se kod beba sa poremećajima kasnije formira, tako da će njeno odsustvo doktoru biti potencijalni znak da nešto nije u redu. Doktor će, takođe, odrediti i debljinu nuhalnog nabora, što može eventualno ukazati na genetske anomalije. Kako nuhalna translucenca (NT) pokazuje debljinu vratnog nabora bebe, a tečnost se nakuplja pod kožom zadnjeg dela vrata, povećana količina te tečnosti (NT veća od 3 mm) može pokazati prisustvo hromozomskih abnormalnosti.
Iz krvi se određuju free beta HCG – humani horioni gonadotropin, kao i
PAPPA – pregnancy-associated plasma protein A.
Vaš doktor će vas pitati i za podatke kao što su vaša kilaža, da li bolujete od šećerne bolesti, da li ste pušač, da li ste dete začeli prirodnim putem ili vantelesnom oplodnjom, kao i za vaše godine, što su sve parametri koji se vrednuju prilikom dobijanja konačnih rezultata.
4. Šta ako su rezultati loši?
Rezultati se određuju prema verovatnoći. Ukoliko je, recimo, ,,cut off“ za Dabl test 1:250, rezultat 1:10 ukazuje na visok rizik, što je loš rezultat; s druge strane, rezultat 1:10 000 ukazuje na nizak rizik, što je dobar rezultat. Ako dobijete rezultat da je rizik za Daunov sindrom 1:10 000, to znači da na 10 000 žena sa istim vrednostima, beba samo jedne trudnice može imati Daunov sindrom. Isto važi i za Edvardsov i Patau sindrom.
Ako dobijete rezultat koji pokaže visok rizik za neku od trizomija, doktor upućuje trudnicu na dodatna ispitivanja.
Procedura tada može biti invanzivna, kao što je amniocenteza, ili neinvanzivna, kao što je neinvazivni prenatalni test (NIPT).
5. Koliko je dabl test pouzdan?
On pokazuje statističku verovatnoću. Navodi se da je ta statistika tačna u, otpilike, 80 posto slučajeva. Dobra stvar je da, kada su rezultati loši, to nije siguran znak da sa bebom nešto nije u redu. Upravo tome služe dalji testovi i procedure.