Deci i tinejdžerima pomaže da sačuvaju mentalno zdravlje, a odraslima preventivno deluje i na kognitivno opadanje, stres i usamljenost... i sad već verovatno pogađate o čemu se radi.
Čitanje uglavnom povezujemo s odmorom i dugim, mirnim večerima i vremenom koje izdvajamo samo za sebe. Međutim, ako vam svakodnevne obaveze ne ostavljaju mnogo prostora za čitanje, obradovaće vas vest da ni kratka pauza uz knjigu nije bez značaja.
Istraživanja, naime, ukazuju da redovno čitanje može da ima različite koristi po organizam, a neki od njih su bolje mentalno funkcionisanje i smanjenje stresa i osećaja usamljenosti. Nije, srećom, neophodno da svakog dana završite nekoliko poglavlja, već je ponekad dovoljno svega nekoliko minuta.
Čitanje je svojevrsna i važna vežba za mozak
Knjiga zahteva od mozga da prati informacije, povezuje događaje, pamti detalje i obrađuje ono što čita, pa se čitanje povezuje sa očuvanjem kognitivnih sposobnosti.
Prve prednosti čitanja se javljaju još u detinjstvu, pa tako naučne studije pokazuju da deca koja dobro čitaju ne postižu bolje rezultate samo u oblastima direktno povezanim s jezikom, već mogu da imaju prednost i u drugim školskim predmetima, uključujući matematiku.
Naravno, znamo da navika čitanja može da bude značajna i kasnije u životu jer se aktivnosti koje angažuju mozak povezuju sa očuvanjem kognitivnih sposobnosti kako starimo, a pojedina istraživanja su pronašla vezu između redovnog čitanja i manjeg rizika od kognitivnog opadanja.
Samo 6 minuta čitanja može da pomogne kod stresa
Svega šest minuta čitanja dnevno može da smanji nivo stresa za čak 68 odsto, pokazalo je istraživanje koje je 2009. godine sprovela kompanija Mindlab International u saradnji s Univerziteto, u Saseksu.
NE PROPUSTITE
Studiju je vodio kognitivni neuropsiholog dr Dejvid Luis, a cilj je bio da se uporedi nekoliko metoda opuštanja. Istraživači su pratili rad srca i napetost mišića učesnika nakon što su prethodno bili izloženi stresu, a samo šest minuta tihog, koncentrisanog čitanja je smanjilo nivo stresa za čak 68 procenata, što se pokazalo bržim i efikasnijim od drugih uobičajenih aktivnosti kao što su:
- slušanje muzike (61 odsto),
- ispijanje šolje čaja ili kafe (54 odsto)
- šetnja (42 odsto)
- igranje video-igrica.
Istraživanje ukazuje da žanr nije presudan, odnosno da je važnije da sadržaj uspe da vam privuče pažnju i omogući da se makar nakratko mentalno udaljite od svakodnevnih briga.
Zanimljivi su i rezultati istraživanja sprovedenog među više od 10.000 tinejdžera: oni koji su počeli da čitaju ranije i sačuvali tu naviku su imali niži nivo stresa i manje simptoma depresije!
Knjige mogu da podstaknu empatiju
Čitanje nam, takođe, omogućava da upoznamo različite likove, njihove probleme, emocije i načine razmišljanja, a tako možemo makar nakratko da sagledamo svet iz perspektive nekog drugog.
U jednom istraživanju, čitanje oko 30 minuta nedeljno je bilo povezano s većom empatijom, pa su tako pojedini učesnici naveli s i da im je čitanje pomoglo da budu tolerantniji prema ljudima koji imaju drugačija uverenja od njihovih.
Čitanje može da ublaži osećaj usamljenosti
Iako je čitanje individualna aktivnost, knjige kod nekih ljudi mogu da stvore osećaj povezanosti s drugima, što se posebno primećuje kod mlađih odraslih osoba.
U jednom istraživanju, 59 odsto ispitanika je reklo da se zbog čitanja oseća povezanije s drugim ljudima, dok je 56 odsto navelo da se tokom čitanja oseća manje usamljeno. A tu je uvek mogućnost da s drugima razgovarate o pročitanom!
– Zajedničko čitanje i književni klubovi su dodatna korist kroz društvenu interakciju. Oni pomažu ljudima da se osećaju manje izolovano i povezanije sa drugima, što se pokazalo kao faktor koji može da smanji rizik od demencije – navodi Barbara Sahakijan, neuronaučnica sa Univerziteta u Kembridžu.
BONUS VIDEO
Deklaracije kao lična karta proizvoda
NE PROPUSTITE
