S obzirom na to da se njegovi simptomi lako pomešaju s nekim drugim stanjima, ljudi neretko ni ne shvataju da iza njihovih problema stoji nedostatak vitamina D, koji ima niz negativnih efekata na telo.
Vitamin D je esencijalna hranljiva materija rastvorljiva u mastima, neophodna za pravilnu apsorpciju kalcijuma i normalno funkcionisanje brojnih procesa u organizmu.
Najvažniji oblici u kojima se javlja su vitamin D2 i vitamin D3, a ljudsko telo ga prirodno sintetiše kada je koža izložena sunčevim zracima, ali se može uneti i putem hrane poput jaja, ribljeg ulja, masne ribe, pečuraka i pojedinih namirnica obogaćenih vitaminom D. Ipak, sunčeva svetlost se i dalje smatra najefikasnijim prirodnim izvorom vitamina D3.
Preporučeni dnevni unos vitamina D iznosi oko 600-800 IU, navodi platforna Everly Well, ali količina koju telo proizvodi zavisi od brojnih faktora, od boje kože preko starosti do geografske širine i čak godišnjeg doba.
Iako su simptomi manjka vitamina D relativno poznati, malo ko očekuje da je ovaj problem zapravo globalan. Prema podacima prestižne Klivlendske klinike, oko milijardu ljudi širom sveta ima manjak vitamina D, što znači da deficit često prolazi neprimećeno.
Kako nedostatak vitamina D utiče na telo?
Vitamin D je jedan od esencijalnih „gradivnih blokova“ za zdrav metabolizam kostiju. On održava pravilne nivoe kalcijuma i fosfora u krvi i omogućava njihov adekvatan transport do kostiju i tkiva. Bez dovoljne količine vitamina D, telo ne može efikasno da koristi ove minerale.
NE PROPUSTITE
Dugotrajan ili izražen deficit dovodi do značajno smanjene apsorpcije kalcijuma i fosfora u crevima, što može izazvati hipokalcemiju , odnosno nizak nivo kalcijuma u krvi, koji potom može podstaći razvoj sekundarnog hiperparatiroidizma. Ova dva poremećaja, naročito kada su izražena, izazivaju niz neprijatnih simptoma: mišićnu slabost, grčeve, izražen umor i promene raspoloženja, uključujući depresivne epizode.
Pošto telo pokušava da održi stabilan nivo kalcijuma u krvi, ono počinje da ga „izvlači“ iz kostiju. Ovaj proces ubrzava demineralizaciju kostiju, što rezultira osteomalacijom kod odraslih i rahitisom kod dece, a posledično povećava rizik od preloma.
Pored problema sa kostima i mineralima, deficit ovog vitamina povezuje se i sa nizom drugih zdravstvenih stanja. Na prvom mestu je to slabljenje imunog sistema jer je utvrđeno da osobe s manjkom vitamina D češće obolevaju od infekcija respiratornog trakta.
Tu je i povećan rizik od autoimunih bolesti kao što su multipla skleroza i autoimuni tiroiditis, a više studija je potvrdilo da manjak vitamina D može da se poveže sa simptomima depresije.
Još jedan od mogućih rizika su smanjena mišićna snaga i veća sklonost padovima, naročito kod starijih osoba, što je u kombinaciji s rizikom po zdravlje i jačinu kostiju dodatna opasnost.
Dovoljan unos vitamina D posebno je važan za ljude koji žive sa hroničnim bolestima jer je otkriveno da su ljudi koji imaju kardiovaskularnih oboljenja i dijabetes tipa 2 skloniji pogoršanjima stanja ako imaju nedostatak ovog vitamina, iako mehanizmi još uvek nisu u potpunosti razjašnjeni.
BONUS VIDEO
Vitamini jeseni i zime
NE PROPUSTITE
