Ako imate problema s jetrom, velike su šanse da je uzrok tome upravo vaša ishrana.
Kaže se da je naše telo naš hram, a ono uvek ima reakciju na stvari kojim ha hranimo. Često je žudnja za pojedinom vrstom hrane, na primer, za kiselim ili slatki, alarm da obratimo pažnju na ono što telu nedostaje. Ako često konzumiramo brzu hranu, grickalice, slatkiše, koliko god oni bili ukusni, imaće negativne posledice na važan organ — našu jetru.
Ukoliko su vam dijagnostikovani problemi s jetrom, tome upravo može biti uzrok loša ishrana.
Neka zdravstvena istraživanja istakla su da konzumiranje umerene količine dodatnih šećera može udvostručiti proizvodnju masti u jetri, što može dovesti do razvoja bolesti masne jetre i dijabetesa tipa 2, piše Eat this. Osim toga, podaci pokazuju da unos čak i umerenih količina tog šećera može dovesti do promena u metabolizmu.
Studija objavljena u Journal of Hepatology kao zaključak navodi da fruktoza (šećer) u tečnom obliku može imati uticaja na rad jetre. U tom istraživanju je učestvovalo 94 muškarca, od 18 do 30 godina života, svi s indeksom telesne mase ispod 24 kg/m2, (umerena težina). Namerno su birani ljudi koji nisu bili gojazni, kako bi se smanjila šansa da ispitanici budu oni koji su potencijalno već razvili povećan sadržaj masti u jetri. Ispitanici nisu konzumirali više kalorija nego pre studije.
Ipak, utvrđeno je da, iako su konzumirali isti broj kalorija, napici zaslađeni šećerom i fruktoza jesu imali uticaja na zdravlje, odnosno i na povećanje proizvodnje masti.
Američko udruženje za bolesti srca savetuje da se ne unosi više od 6 posto dnevnih kalorija iz dodatnog šećera. Kod žena to ne treba više biti od 100 kalorija (6 kašičica, 25 grama), a kod muškaraca 150 kalorija (9 kašičica, 36 grama).
Mnoga prerađena hrana koju konzumiramo već sadrži dodatne šećere, bilo da su u pitanju žitarice za doručak ili sir u pakovanju, pa do jela za mikrotalasnu ili flaširanih pića.
