Krvna slika, ginekolog, stomatolog... Koliko često treba ići na specijalističke preglede i raditi analize krvi?

Prevencija je prvo pravilo brige o svom zdravlju, a ovo su neki od osnovih pregleda koje treba redovno sprovoditi

Prema definiciji, prevencija je sprečavanje neke bolesti. Pored primarne, koja podrazumeva da preduzmemo sve korake koji su našoj moći da sačuvamo zdravlje, tu je i sekundarna, čiji je cilj rano otkrivanje oboljenja i blagovremeno lečenje.

Koliko je često potrebno raditi nalaze iz krvi i posećivati specijaliste kako bismo bili sigurni da brinemo o svom zdravlju?

 

• Krvna slika

Ukoliko nemate zdravstvene probleme, kompletnu krvnu sliku trebalo bi raditi jednom godišnje. Osnovna uloga ovih analiza jeste da se utvrde jesu li osnovni parametri u granicama normale, odnosno da se na vreme utvrdi postoji li potreba za dalje nalaze. Ukoliko je neki od njih značajno povišen ili snižen ili uvek blizu granice, vaš lekar će proceniti koje dodatne analize treba da radite ili vas uputiti nekom specijalisti, u zavisnosti od tačnog problema.

 

• Hormoni

Što se tiče analize hormona, bilo bi zgodno proveriti ih kada radite krvnu sliku u okviru sistematskog pregleda jednom godišnje, čak i ako nemate nikakve simptome. To posebno važi za estrogen, progesteron, testosteron, dehidroepiandrosteron, insulin, leptin, kortizol i sve hormone štitne žlezde.

 

• Ginekolog

 

Koliko često treba posetiti ginekologa takođe zavisi od opšteg stanja. Ako nemate nikakve tegobe i imate uredan menstrualni ciklus i normalno krvarenje, žene bi trebalo da posete ginekologa jednom godišnje, naročito ukoliko su seksualno aktivne. Isto je i s redovnim PAPA testom, kako bi se na vreme prepoznale bilo kakve promene na grliću materice.

Idealno vreme za prvi pregled jeste oko 16. godine.

 

• Mamografija

 

Rendgenski pregled koji otkriva promene u dojci trebalo bi raditi svake godine, savetuje Američko društvo za rak.

Ako imate bilo kakve tegobe i promene na dojkama, što pre treba da se javite svom lekaru kako bi vas uputio na ultrazvučni ili mamografski pregled.

 

• Stomatolog

 

Stručnjaci preporučuju da odrasle osobe posete stomatologa jednom u šest meseci ako nemaju nikakv problem, a te posete mogu da budu i češće u slučaju trudnica, dijabetičara, obolelih od kancera, pušača i ljudi s kardiovaskularnim problemima.

 

• Urolog

 

Ljudi u dvadesetim i tridesetim uglavnom ne posećuju urologa ako nemaju neke zdravstvene poteškoće, a oni koji su se suočili s nekim problemom valjalo bi da ga posećuju jednom godišnje. Muškarci u četrdesetim bi trebalo jednom godišnje da proveravaju stanje prostate.

 

• Internista

 

Ako zakazujete sistematski pregled, ne izostavljajte internistu, lekara koji se bavi najsveobuhvatnijom oblašću medicine i koji će pomoći da na vreme otkrijete eventuelne probleme unutrašnjih organa (srca, pluća, jetre, creva, mokraćnog, krvnog sistema i krvotoka) i koji će utvrditi jesu li vam potrebni dodatni pregledi nekih organa i organskih sistema.

 

Kada je reč o redovnim posetama kardiologu, važno je uzeti u obzir faktore rizika. Zdravi ljudi bi trebalo da zakažu pregled jednom godišnje, u okviru redovnog sistematskog pregleda, a šta je s onima koji imaju istoriju tegoba ili povišen rizik?

 

Ljudi koji su već imali probleme sa srcem trebalo bi da zakažu pregled u rasponu od tri do šest meseci, u zavisnosti od preporuka lekara, a oni koji su iskusili neke simptome poput lupanja srca, kratkog daha, vrtoglavice i oticanja udova obavezno to treba da kažu svom izabranom lekaru kako bi ih posavetovao treba li da posete kardiologa jednom mesečno ili ređe.

 

Ako imate neka druga rizična stanja kao što su dijabetes i preeklampsija, dok se stanje ne stabilizuje kardiologa možete posećivati jednom u dva meseca, mada i to zavisi od težine stanja. Ukoliko ste se iznenada naglo ugojili, obavezno zakažite termin što pre, kako biste bili sigurni je li sve u redu sa srcem.