OVO PRE KORONE NISMO PRIMEĆIVALI: Zašto nam je tako teško da ne dodirujemo lice?

Jeste li i vi, otkako su nam stručnjaci skrenuli pažnju da ne bi trebalo da dodirujemo lice, primetili koliko često to zapravo radite?

Virus korona širi se svetom, ljudi održavaju distancu jedni s drugima, peru ruke temeljnije i redovnije nego ikad ranije i suzdržavaju se od trljanja očiju, češanja nosa ili pukog lupkanja po bradi dok razmišljaju. Ili makar pokušavaju.

 

Ova poslednja stavka svakako spada u preporuke koje nije tako lako poštovati, uprkos volji i trudu. Proteklih meseci više puta su se društvenim mrežama širili snimci na kojima čak i lekari iz svih krajeva sveta na konferencijama za štampu savetuju građane da ne dodiruju lice dok nesvesno — dodiruju lice.

 

Istraživanjem koje je 2015. godine dr Meri Luiz Mekloz, profesorka epidemiologije na sidnejskom Univerzitetu u Novom Južnom Velsu, sprovela na svojim predavanjima ispostavilo se da ljudi dodiruju lice daleko češće nego što bismo pretpostavili. Ona i njen tim snimali su studente na času, a potom izbrojali da su oni za sat vremena u proseku 23 puta dodirunuli neki deo lica. Štaviše, nešto manje od polovine tih pokreta podrazumevalo je dodirivanje očiju, nosa ili usta, odnosno potencijalnih "ulaza" za viruse i bakterije.

 

Zbog čega to radimo?

 

— Ne možemo protiv toga, to je deo našeg DNK — ističe za Bi-Bi-Si psihološkinja Nataša Tivari. — To znamo jer ljudi čak i kao mladi fetusi u materici dodiruju lice. Tako da svaki put kad kažete sebi "Prestani da dodiruješ lice", poručujete sebi da treba da uradite nešto sasvim neprirodno. Dodirivanjem lica se zapravo umirujemo. Kad dodirujemo njegove različite delove, zapravo aktiviramo određene tačke koje dalje aktiviraju parasimpatički nervni sistem.

 

Reč je o mehanizmu koji “iznutra” ljudima pomaže da se umire, a dodirivanjem pojedinih tačaka na licu, mi ga stimulišemo, smatra Tivarijeva.

 

— Isto ovo ponašanje vidimo kod pasa i mačaka. Deca često oponašaju ponašanje svojih roditelja, a ako roditelji dodirnu lice kada su šokirani, iznenađeni, potreseni, verovatnije da ćemo i mi činiti istu stvar.

 

Ako ste primetili da od početka pandemije virusa korona lice dodirujete češće nego ranije uprkos jasnim preporukama lekara, verovatno nije reč samo o tome da sada više obraćate pažnju. Tivarijeva objašnjava da se stalno vraćamo ovim dobro poznatim pokretima jer smo navikli da se umirujemo stimulisanjem parasimpatičkog nervnog sistema.

 

 

— Podsvesno um stalno pokušava da nas zaštiti tako što radi stvar za koju zna da će nas smiriti i zato će neprestano slati ruke prema licu — objašnja ona.

 

Brojni stručnjaci slažu se s ovim stanovištem, a psiholog Martin Grunvald s nemačkog Univerziteta u Lajpcigu naziva, štaviše, dodirivanje lica "osnovnim ponašanjem naše vrste". On ističe da ovi pokreti nemaju funkciju komunikacije i obično se izvode podsvesno.

 

— Oni igraju ključnu ulogu u svim kognitivnim i emocionalnim procesima. Dešavaju se kod svih ljudi — objašnjava Grunvald.

 

Postoji još jedna zanimljivost u vezi s ovim problemom, a to je činjenica da kontakt s kožom povećava lučenje oksitocina, jednog od tzv. hormona sreće, koji smanjuje stres.

 

Kako stručnjaci objašnjavaju, veoma je teško uspostaviti kontrolu nad nečim što se dešava podsvesno, pa ne čudi što ne uspevamo da držimo ruke dalje od lica čak ni dok vlada pandemija virusa koji je usmrtio hiljade ljudi. Majkl Holsvort, profesor bihejvioralnih nauka na Univerzitetu Kolumbija, ističe da u slučaju da je reč o fizičkoj potrebi poput svraba možemo da ne koristimo prste i šake. Recimo, ukoliko vas svrbi nos, upotrebite nadlakticu.

 

— Smanjujete rizik iako rešenje nije idealno — kaže on.

 

Međutim, kako sprečiti podsvesno ponašanje? Teško je, veruje Holsvort, ali ističe da možemo da delujemo preventivno tako što ćemo, ako često dodirujemo oči, umesto kontaktnih sočiva početi da nosimo naočare, pa do dodirivanja očiju neće dolaziti često.

 

Ipak, postoji nešto što svi možemo da uradimo da bismo sprečili širenje virusa korona i ne podrazumeva previše rvanja s podsvešću — da ostanemo kod kuće, da održavamo razmak od najmanje dva metra od ostalih kada je neophodno da izađemo i da redovno i temeljno peremo ruke.

 

— Ne moramo da čekamo vakcine i lekove — napomenuo je generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adhanom Gebrejesus u februaru, kada je virus korona u Evropi tek počeo da uzima maha. — Ovo je nešto što svaki pojedinac može već danas da uradi da bi zaštitio sebe i druge.

 

 

 

***

Ukoliko ste propustili, pročitajte uputstvo za pravilno pranje ruku, da li je bolje koristiti tečni ili čvrsti sapun, koja su pravila nošenja zaštitne maske, zašto je važno da što pre prestanete da pušite i kako dezinfikovati mobilni telefon.

 

Važno je da znate i kako ojačati imuni sistem, može li rakija zaista da pomogne u prevenciji, kako sami uništavamo svoj imunitet i kako razlikovati alergiju od simptoma virusa korona.

 

#OstaniKodKuće