"Mentalna buka o hrani" nije uobičajen osećaj gladi, a ni povremena žudnja za određenim namirnicama kakvu svi imamo. U pitanju je psihološka borba koja može potpuno da poremeti odnos prema hrani, a mnogi s njom žive godinama.
Da li vam se dešava da tek završavate obrok, a već razmišljate šta biste mogli da pojedete za užinu? Ili da usred posla, gledanja filma ili šetnje misli neprestano odlaze ka hrani? Ako vam ovo zvuči poznato, moguće je da se ne radi o pravoj gladi, već o fenomenu koji stručnjaci nazivaju food noise.
Poslednjih godina se ovaj izraz sve češće koristi među nutricionistima i lekarima, a odnosi se na uporne, nametljive misli o hrani koje mogu da otežaju održavanje zdravih navika i naruše odnos prema ishrani.
Šta je zapravo food noise?
Food noise, koji može da opiše kao mentalna buka o hrani, nije medicinska dijagnoza, već izraz koji opisuje stalne misli o jelu: razmišljanje o tome šta ćete jesti, kada ćete jesti, koliko smete da pojedete ili o osećaju krivice koji vas muči posle obroka. Kod nekih ljudi su ove misli toliko učestale da im odvlače pažnju tokom svakodnevnih aktivnosti.
Stručnjaci ističu da je sasvim normalno povremeno misliti na hranu, ali problem nastaje kad te misli postanu maltene neprekidne i počnu da upravljaju ponašanjem.
NE PROPUSTITE
Kako da razlikujete glad od mentalne buke o hrani?
Najveća razlika je u tome što prava glad potiče iz tela, dok food noise uglavnom kreće iz glave.
Prava glad se javlja postepeno, može da se desi da osećate krčanje u stomaku ili pad energije, a ona prolazi nakon obroka.
S druge strane, food noise, tj. mentalna buka o hrani:
- može da se javi odmah nakon jela,
- često je izazvana stresom, dosadom ili navikom,
- ne prestaje ni kada ste siti,
- često vas tera da razmišljate o određenoj hrani, najčešće slatkišima ili grickalicama.
Šta može da izazove stalne misli o hrani?
Ne postoji jedan uzrok, već se obično radi o kombinaciji više faktora.
Najčešći su problem:
- hronični stres i anksioznost,
- premalo sna,
- restriktivne dijete i preskakanje obroka,
- emocionalno prejedanje,
- dosada,
- stalna izloženost reklamama i sadržajima o hrani na društvenim mrežama,
- određena hormonska ili metabolička stanja.
NE PROPUSTITE
Kod osoba sa ADHD-om, depresijom ili anksioznim poremećajima food noise može da bude izraženiji, kaže registrovana dijetetičarka Karolin Foks za Tufts Medicine.
Kako da "utišate" food noise?
Iako ne postoji jedno univerzalno rešenje, stručnjaci preporučuju nekoliko navika koje mogu pomoći:
- jedite redovne, izbalansirane obroke bogate proteinima i vlaknima,
- ne preskačite doručak i ne držite ekstremne dijete,
- spavajte najmanje sedam do osam sati,
- pronađite način za kontrolu stresa, poput šetnje, meditacije ili hobija,
- jedite svesno, bez telefona i televizora, obraćajući pažnju na osećaj sitosti,
- ako vas misli o hrani ozbiljno opterećuju ili dovode do prejedanja, razgovarajte s lekarom o tome.
Kada treba potražiti pomoć?
Ako razmišljanje o hrani zauzima veliki deo dana, izaziva osećaj krivice, remeti posao, društveni život ili dovodi do čestih epizoda prejedanja, vredi obratiti se stručnjaku.
Food noise nije znak slabe volje, već složen fenomen na koji mogu da utiču biologija, emocije i okruženje, a sve više istraživanja pokušava da objasni njegove uzroke i pronađe efikasne načine da se ova mentalna buka ublaži.
BONUS VIDEO
Najveće zablude o zdravoj ishrani
NE PROPUSTITE
