Među njima su i DVE TORTE i omiljeni doručak! 10 najboljih srpskih jela koja nam nikad neće dosaditi

Svetski poznat sajt o hrani "TasteAtlas" objavio je spisak od 50 najbolje rangiranih srpskih namirnica i pića, a mi smo vam za danas izdvojili 10 jela koja su nam privukla najviše pažnje.

Popularni sajt "TasteAtlas" rangira hranu i piće prema ocenama publike sajta.

 

Ovog puta su izdvojili "50 najbolje ocenjenih srpkih jela i pića", a mi vam danas predstavljamo 10 jela u koje spadaju dezerti, glavna jela i ukusi koje volimo da jedemo za doručak i večeru, a koja su nam privukla najviše pažnje.

 

• Pljeskavica

Kako pišu na sajtu TasteAtlas, pljeskavica je srpsko nacionalno jelo poznato i kao srpski hamburger i pravi se od mlevenog junećeg, svinjskog ili telećeg mesa uz dodatak začina poput paprike, soli i biber, a u nekim slučajevima i sa sitno mleveni crnim i belim lukom. 

 

Ovo jednostavno jelo je, kažu, teško naučiti jer treba da savladate pravi odnos mesa i masti.

 

Reč pljeskavica potiče od glagola pljeskati koji upućuje na pokret prilikom formiranja pljeskavice koje se peku na roštilju.

.

• Krofne

Ova peciva se tradicionalno pripremaju od dizanog testa koje se prži do zlatne i hrskave spolja, dok iznutra ostaje mekana, lagana i prozračna.

 

Iako se krofne mogu služite same, bez ičega, najčešće su punjene ili prelivene džemom i kremom od vanile ili čokolade, dok se gornji deo najčešće posipa šećerom u prahu ili preli čokoladom.

 

• Pasulj

 

Pasulj je popularna srpska supa od pasulja koja se tradicionalno sprema od belog pasulja. Pasulj se obično krčka sa kobasicom, slaninom ili šunkom i povrćem kao što su luk i šargarepa. Paprika, lovorov list i beli luk se obično koriste kao začini.

 

Pasulj je tipičan predstavnik srpske komforne hrane, a veoma je popularan i na celom Balkanu, posebno u zemljama u okruženju. Preporučuje se da jelo poslužite sa malo hrskavog hleba ili isečenog sirovog luka sa strane.

 

• Sarma

 

Jedna od osnovnih jela tradicionalne turske kuhinje koja se odomaćila u našoj zemlji.

 

Što se tiče pravljenja fila, postoje brojne verzije ovog jela, ali obično se kombinujuju sastojci kao što su mleveno meso, pirinač ili bulgur, razno bilje, začini, crvena paprika, paprika,ili paradajz sos, dok tipično zavijanje obično uključuje vinovu lozu, kupus ili lišće kiselog kupusa, ili različito lisnato povrće kao što su zelje i blitva.

• Komplet lepinja

 

Ova poslastica sastoji se od tradicionalnog somuna koji se preseče na pola, premaže kajmakom i preliven jajetom. Kombinacija je kratko pečena i treba je zaliti pretopom.

 

Vezuje se za Užice i Zlatibor i veruje se da je nastala negde pre Drugog svetskog rata, a ime je zvanično registrovao Dragan Lazić, sadašnji vlasnik pekare "Kod Šuljage" u Užicu.

 

• Proja

Proja je tradicionalni srpski kukuruzni hleb koji se pravi od mešavine kukuruznog brašna, soli i vode. 

 

Nakon što se ispeče, proja se obično seče na kvadrate i služi topla. Trebalo bi da bude hrskavo sa svih strana, a pošto je malo suvo, preporučuje se uparivanje sa sirom, jogurtom, pavlakom, pasuljom, kiselim kupusom, sarmom ili čvarcima.

 

• Vasina torta

 

Vasina torta je apsolutni klasik srpske kuhinje koji se sastoji od biskvita od oraha, kremastog fila od oraha, čokolade i pomorandže i dva dodatna preliva – šauma (mešavina belanaca, šećera i malo voda) i čokolada.

Kolač datira iz 1908. godine, kada ga je pripremala na poklon svekrva svom zetu Vasi Čokrljanu iz Paraćina, koji je svoju ženu odveo u Beč kako bi se porodila u boljim uslovima nego u Srbija.

 

Treba napomenuti da su pomorandže bile pravo bogatstvo u Srbiji 1908. godine, što je jedan od glavnih razloga zašto je ova torta bila toliko dragocena i vredna.

 

• Reforma

 

Reforma torta je bogat srpski višeslojni dezert, koji se sastoji od kora koje se prave od jaja i oraha, kao i kremastog čokoladnog fila. 

 

Gornji deo i bočne strane torte obično se sipaju preostalom filom, dok se na tortu često kao ukras dodaje posipanje seckanih oraha.

Ovaj kolač je sastavni deo brojnih svečanosti i proslava u Srbiji, a veruje se da potiče iz perioda posle Drugog svetskog rata.

 

• Leskovačka mućkalica

Leskovačka mućkalica se priprema od niza sastojaka, obično od "ostataka" jučerašnjeg roštljia, kao što su svinjetina na žaru, slanina, luk, pečene paprike, beli luk, ljute papričice i tako dalje. 

 

Kombinacija se dinsta dok tečnost ne ispari, a mućkalica se pre serviranja začini solju i biberom. Jelo se uvek služi toplo, najbolje uz domaći somun, ajvar, sveže salate.

 

Veruje se da naziv jela, mućkalica, potiče od reči mućkati, što znači protresti, mešati ili kombinovati, a odnosi se ili na čin mućkanja lonca u kome se jelo kuva ili na kombinaciju raznih ostataka.

 

• Karađorđeva šnicla

 

Karađorđeva šnicla je tradicionalno srpsko jelo koje se sastoji od telećeg ili svinjskog kotleta koji se puni kajmakom, zatim uvalja u prezle i prži na vrelom ulju.

 

Kotlet je 1956. godine napravio kuvar Mića Stojanović, koji će kasnije postati lični kuvar Josipa Broza Tita, predsednika bivše republike Jugoslavije.

 

Kuvar tvrdi da ga je izmislio iz nužde u restoranu "Golf "u Beogradu i dao mu ime po srpskom knezu Karađorđu.

 

Danas je ovo jelo osnovna namirnica u mnogim tradicionalnim restoranima i obično je praćeno pečenim krompirom, kriškom limuna i tartar sosom sa strane.