Na Badnji dan se posti te je i večera koja se priprema posna. Šta se najčešće nalazi na jelovniku za Badnji dan i veče?
Vernici srpske pravoslavne crkve 6. januara slave Badnji dan koji najavljuje Božić, najradosniji hrišćanski praznik.
Na Badnje veče je veoma bitno da cela porodica bude na okupu i da niko ne ustaje od stola dok svi ne završe jelo.
U zavisnosti od kraja do kraja, domaćica sprema neparan broj jela što,kako se verovalo ima veze sa kultom predaka.
Ono što se obavezno mora naći na trpezi jeste badnjača ili badnjačka pogača, koja se ne seče, već se lomi. Ova posna pogača simbolizuje gospoda Isusa Hrista.
Osim nje, obavezni su riba pržena na ulju koja je simbol Isusa Hrista, kiseli kupus, posna pita od oraha ili višanja.
U nekim krajevima Badnji dan ne može da prođe bez pečene bundeve.
Za stolom na Badnje veče se nalaze i med i orasi, koji se posle Badnje večeri čuvaju u kući kao narodni lek.
Kako nalažu običaji u nekim krajevima, pre Badnje večere, domaćin bira četiri oraha i baca po jedan u svaki ćošak sobe/prostorije, jer se veruje da na taj način tera zle sile i sve što je loše. Orah je kao hrana zlim silama, te se bacanje oraha tumači kao "bacanje mamca" koje će oterati sve loše od domaćina i ukućana.
Posna trpeza za Badnji dan ne može da prođe ni bez prebranca, a pasulj se, prema verovanju jede za duše pokojnika te se nalazi na jelovniku kako bismo se povezali sa precima.
U nekim krajevima postoji običaj da domaćica u jedno sito stavi sve vrste žitarica, suvih šljiva, oraha, jabuka i da to sve stoji u vrhu stola gde se večera.
Na trpezi treba da se nađe i so, koja predstavlja božansku silu, koja čuva delo božje.
Sve ima određenu simboliku, pa tako i piće. Jedan od običaja jeste da se rakija ili vino ne smeju popiti, tj. da sud ne sme da ostane prazna. Vino simbolizuje krv, pa je sve jasno, pogotovo ako se doda činjenica da se vino sa stola ne sme prosipati ili bacati.