Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 6. januara slave Badnji dan, koji najavljuje Božić, najradosniji hrišćanski praznik.
Badnji dan provodimo sa porodicom, u svom domu, a običaj je da se svi njeni članove okupe za večerom, koja je neizostavno posna.
Po badnjak, mlado drvo koje se seče na Badnji dan, polazi se izjutra, dok se u gradovima uglavnom kupuje. Žene ostaju kod kuće da pripremaju trpezu za Badnje veče i Božić. Na Badnji dan se u kuću unosi badnjak, simbol izobilja i zdravlja.
Šta se mora naći na trpezi?
Doručak, ručak i večera su posni. Mesi se badnjačka pogača. Od jela se spremaju riba, pasulj, kiseli kupus, posna pita od oraha ili višanja. U nekim krajevima jede se i pečena bundeva.
Neka se na trpezi nađu i med i orasi, koji se posle Badnje večeri čuvaju u domu kao lek. Prema nekim običajima, domaćin bira 4 oraha i pre večere baca po jedan orah u svaki ćošak. Veruje se da se tako tera sve što je loše.
Takođe, veruje se i da se pasulj jede za duše pokojnika, pa se on na trpezi nalazi kako busmo se povezivali sa precima.
U toku dana domaćica stavi u jedno sito sve vrste žitarica, suvih šljiva, oraha, jabuka i to sve stoji u vrhu stola gde se večera.
Ako pijete rakiju ili vino, nikako ne ostavljajte čašu praznu, ne prosipajte i na bacajte.
Porodica mora zajedno ustati od stola kada završi obed.
Pogledajte i šta ne smete raditi na Badnje veče i Božić:
- na Badnje veče ne izlazimo iz doma, niti kome šta dajemo i pozajmljemo
- ne spavajte dok badnjak ne pregori
- jedite orahe samo za posnom trpezom, ne ostalih dana Božića
- za Božić se ne jedu pačetina, ćuretina i piletina, jer, kako se veruje, živina zemlju baca iza sebe
- kada unosite slamu, ne nosite prljave čarape, već obujte čiste
- ne radite teške poslove
- pazite šta radite, jer se veruje da ćete to raditi cele godine