Iako u medicini nema široku primenu, u narodnoj tradiciji je čaj od lista divljeg krastavca nadaleko poznat po svom dejstvu
Divlji krastavac (Echinocystis lobata) višegodišnja je zeljasta bilja iz porodice bundeva, koju mnogi još nazivaju kineskim krastavcem.
Ona cveta od maja do jula i potiče s Mediterana, ali je poznato da odlično uspeva i u Maloj Aziji i širom Evrope, dok se na našim prostorima može naći na peskovitom i zapuštenom zemljštu.
Divlji krastavac u značajnoj meri sadrži glikozide i beta-elaterin, koji mu daje prilično gorak ukus, a obiluje i raznim kiselinama, vitaminima (u nadzemnom delu biljke), proteinima, alkaloidima, smolom... Tu su i fitohemikalije, aminokiseline, fenoli, flavonoidi, pektin, ecbalin...
U medicini ima prilično ograničenu primenu, ali u narodnoj medicini je zastupljen dugo.
Poznato je da elaretin deluje kao diuretik, a divlji krastavac se koristi i protiv reume i kao sredstvo za prirodno snižavanje holesterola. Mnogi ga piju i za ublažavanje stomačnih tegoba, olakšavanje varenja, protiv mučnine, kao i kod problema s bubrezima.
Neretko se može čuti da mleveni koren divljeg krastavca pomaže u oblogama protiv glavobolje i migrene. Za spoljašnju upotrebu se plodovi divljeg krastavca koriste i tako što se umaču u rakiju, pa mažu u slučajevima reume, hemoroida i išijasa.
Ipak, najčešćese koristi u obliku čaja, koji ima vrlo jak i gorči ukus.
* Čaj od divljeg krastavca *
Sastojci:
- 1 kašičica lista divljeg krastavca
- 1 šolja neključale vrele vode (oko 200 mililitara)
Priprema
Preliti jednu kašičicu osušenog i usitnjenog lista divljeg krastavca šoljom vruće vode (koja nije proključala!).
Poklopiti i ostaviti da odstoji dva sata, pa procediti.
Piti da puta dnevno, najviše desetak dana. Potom se pravi esetodnevna pauza, pa nastavlja ponovo.