Nakon manjeg istraživanja 2007, nedavno je sprovedeno jedno obimnije koje je otkrilo postoji li zaista razlika u tome koliko reči dnevno izgovore pripadnici različitih polova, a u jednom periodu života je ra
Stereotip da su žene znatno pričljivije od muškaraca je prisutan u mnogim kulturama širom sveta i mnogi potpuno veruju u ovu tvrdnju, zbog čega su naučnici više puta pokušali da otkriju ima li u njoj istine.
Nova istraživanja na temu pričljivosti pripadnika različitih pola pokazuju da je realnost ipak mnogo složenija nego što se ranije mislilo.
Dok su ranije studije sugerisale da ne postoji značajna razlika u broju izgovorenih reči između polova, noviji i obimniji podaci ukazuju na to da razlike ipak postoje, ali samo u određenim životnim periodima. Takođe, istraživači primećuju da ljudi generalno pričaju manje nego ranije, što se povezuje s porastom digitalne komunikacije.
NE PROPUSTITE
Stara studija je bila skromnijeg obima
Sve to otvara novo pitanje: ne da li razlike postoje, već kada i zašto nastaju.
Prema istraživanju Univerziteta u Arizoni, koje je predvodio psiholog Matijas Mel, raniji zaključak da muškarci i žene u proseku izgovaraju oko 16.000 reči dnevno bio je zasnovan na uzorku uglavnom studenata i ograničenom geografskom području.
Ta studija, koja je objavljena 2007. godine, privukla je veliku pažnju jer je osporila široko rasprostranjeno uverenje o „pričljivijim ženama“. Međutim, zbog ograničenog uzorka, ostalo je otvoreno pitanje da li bi isti rezultat bio dobijen u različitim životnim fazama i kulturama.
Žene više pričaju u jednom životnom razdoblju
U novijoj, znatno obimnijoj analizi, naučnici su koristili stotine hiljada audio-zapisa prikupljenih u više zemalja i od više od 2.000 ispitanika starih od 10 do 94 godine. Rezultati su pokazali da se značajna razlika između muškaraca i žena javlja samo u periodu između 25. i 64. godine života.
U tom životnom dobu žene su u proseku govorile oko 3.000 reči više dnevno od muškaraca, pokazala je studija. U ostalim starosnim grupama (adolescenciji, ranoj odrasloj dobi i starijem životnom dobu) razlike praktično nisu postojale, otkrila je studija objavljena u medicinskom listu Journal of Personality and Social Psychology.
Naučnici pretpostavljaju da razlog za ovu razliku može biti povezan sa životnim okolnostima, posebno s periodom roditeljstva. Tokom tih godina žene češće preuzimaju ulogu primarnog staratelja, što podrazumeva više svakodnevne verbalne komunikacije, naročito s decom.
Ipak, istraživači naglašavaju da nijedan biološki ili društveni faktor samostalno ne može u potpunosti da objasni uočene razlike.
Ljudi pričaju sve manje, nevezano za pol
Zanimljivo je i da podaci ukazuju na to da ljudi generalno sve manje govore. Tokom perioda između 2005. i 2018. godine, prosečan broj izgovorenih reči dnevno pao je sa oko 16.000 na približno 13.000. Naučnici ovaj trend povezuju sa sve većim oslanjanjem na digitalnu komunikaciju, poput poruka i društvenih mreža.
Uprkos razlikama koje su uočene u određenim periodima života, istraživači ističu da individualne razlike među ljudima daleko nadmašuju razlike između polova.
Dok neki govore vrlo malo, drugi mogu da budu izuzetno verbalno aktivni bez obzira na pol, što pokazuje da je ljudska komunikacija mnogo raznovrsnija nego što stereotipi ukazuju.
BONUS VIDEO
Kako pomoći deci oko male mature?
NE PROPUSTITE
