Naučite kako da uz majndfulnes uživate u putovanju do cilja.
Majndfulnes (mindfulness) nas podstiče da proširimo uvid u sadašnji trenutak, da bismo ga što bolje iskoristili. Istraživanja su pokazala da tako dolazimo do mnogo više autentičnih reakcija. Te autentične reakcije, način života i način na koji posmatramo život, omogućavaju nam da uvidimo šta tačno želimo u budućnosti. Iako je glavna karakteristika majndfulnesa da budemo prisutni samo sada i da to koristimo na efikasan način, takvim stilom života mi dobijamo šansu da izaberemo kojim ćemo putem krenuti. To će nas, naravno, odvesti u određenom pravcu.
Dakle, u majndfulnesu cilj nije ideja vodilja, nego put i naša prisutnost na svakom koraku tog puta.
Naš cilj treba da bude prisutnost u trenutku koji ima beskonačno mnogo ishoda. Ukoliko smo prisutni, dobijamo šansu da se razvijemo i da promenimo tok sitacije. Dakle, dobijamo izbor. Izbor je nešto što izaziva strah. Ljudi instinktivno osećaju nesigurnost kada donose odluke, naprosto, zbog prethodnih loših iskustava ili zbog onoga što bi nam mogla doneti neka odluka.
Postavljanje ciljeva nam olakšava funkcionisanje u svakodnevnom životu.
Društvo u kome živimo je orijentisano ka ciljevima – državnim, privatnim, poslovnim... sve je trka za ciljem. Nezadovoljstvo nastaje zato što je, nakon ostvarenja jednog cilja, drugi već determinisan, tako da retko uspevamo da dođemo do momenta kada možemo da osetimo šta je zapravo značilo ispunjenje određenog cilja, kao i šta je to što nam je njegova realizacija donela ili oduzela.
Najčešće samo nastavljamo dalje. Pored toga što smo upotrebili silne resurse da dođemo do tog cilja, mi nismo iskoristili to što smo postigli kao nadoknadu za potrošeno, već smo dato postignuće uzeli zdravo za gotovo. Ukoliko pak ne ostvarimo ciljeve, osim što smo uzaludno investirali svoje resurse, mi dolazimo u situaciju gde sada sebe i prekorevamo zbog neuspeha.
Očekivanja za ostvarenje cilja dolaze iz prosuđivanja. Prosuđujemo o tome šta je dobro, poželjno, šta se očekuje od nas, šta mi očekujemo od sebe... To je sasvim u suprotnosti sa majndfulnesom, koji zastupa ideju da treba da živimo bez „kačenja etiketa” na ono što posmatramo. Ništa nije dobro ili loše samo po sebi. Ono što bi, na primer, neko smatrao za savršenu porodicu ili karijeru, možda nekome drugome deluje kao potpuni promašaj. Dakle, sve je podložno subjektivnom sudu.
Usmeravanje pažnje i korišćenje unutrašnjih resursa
Treba da imamo u vidu da je, zaista, sasvim u redu da u svakom trenutku znamo kuda idemo. Kada smo na autopilotu, mi imamo ispred sebe cilj i uradićemo sve kako bismo ga ostvarili. Nastavljamo da radimo čak i ono što nije u skladu sa našim vrednostima, jer okruženje to očekuje, pa ostvarenje tog cilja postaje i ono što mi očekujemo. U tim nastojanjima rasipamo svoje resurse.
Mi moramo znati i da je putovanje do cilja važno, a u tome nam mogu pomoći vežbe meditacije i vizuelizacije, u kojima određujemo gde i kako želimo da budemo u određenom periodu. Sedeći u mirnom položaju, duboko udahnemo i izdahnemo toliko puta koliko je potrebno da osetimo da smo u potpunosti u svom telu. Zamislimo neko mesto na kome se osećamo dobro. To mesto može da bude bilo gde. Kada postignemo taj osećaj, možemo da razmislimo o tome gde smo sada. Sledeći korak je da odredimo u kakvom okruženju bismo voleli da budemo. Tako postajemo oslobođeni od pritisaka ciljeva. Imamo samo smernicu koja nas vodi – a to je osećaj. Te smernice nam pomažu, uče nas, daju nam šansu da se prilagodimo.
Smernice možemo da prepoznamo samo ako obratimo pažnju na svaki deo tog puta. Svaki deo puta ima određene karakteristike koje ćemo videti samo ako se udubimo u ono što je sada oko nas. Ako smo prisutni u sadašnjem trenutku, videćemo da možda prvobitna odluka i utvrđivanje cilja nisu bili tako mudri i da bi možda trebalo da promenimo pravac.
Samo tako dajemo šansu našim željama da se i ostvare. Naravno, ponekada ispunjenja ciljeva dolaze u potpuno drugačijem obliku od onog koji očekujemo, i baš zbog toga je važno da se usmerimo na osećaj, na prisutnost, a ne na metu koju smo zacrtali. Ukoliko smo prisutni u osećaju trenutka, kada se zagledamo u iskustvo, sigurno ćemo primetiti stvari koje će nam vratiti osmeh na lice!
NE PROPUSTITE
